Na prvoj obuci realizovanoj 27. i 28. aprila 2012. godine s ciljem jačanja i razvoja kompetencija profesionalaca i pružalaca usluga porodičnog smeštaja za brigu o deci koja su žrtve trgovine ljudima učestovali su hranitelji iz Beograda i Kolubarskog okruga. Ove obuke treba da doprinesu rešavanju postojećih problema u pružanju podrške i pomoći žrtvama trgovine ljudima, prvenstveno pospešenju društvene reintegracije maloletnih žrtava koja zavisi od emotivne podrške, adekvatnog smeštaja i zaštite koje postojeći sistem ne obezbeđuje, a hraniteljske porodice mogu da pruže

Saopštenje povodom isteka mandata članova Komisije za azil

Mandat članova Komisije za azil, koja odlučuje u drugom stepenu u postupku za dobijanje azila, ističe 17. aprila 2012. godine. Vlada RS obavezna je da do isteka mandata izvrši imenovanje članova Komisije za azil i na taj način omogući nesmetano ostvarivanje Ustavom garantovanog prava na utočište u Republici Srbiji.

Komisija se sastoji od 9 članova koje imenuje Vlada na četiri godine, a sam Zakon o azilu propisuje da se za članove Komisije imenuju diplomirani pravnici, koji imaju najmanje 5 godina radnog iskustva u struci i poznaju propise iz oblasti ljudskih prava.

Pozivamo Vladu RS da poštujući rok za imenovanje članova Komisije, prilikom odabira članova usvoji model koji je do sada s veoma dobrim rezultatima primenjivan u regionu, a koji je u skladu s važećim propisima u ovoj oblasti i ne zahteva promene Zakona o azilu Republike Srbije.

Ovaj model podrazumeva odabir zaposlenih u državnoj upravi, a koji uz zakonom propisane uslove ispunjavaju i dodatni uslov da se aktivno se služe engleskim jezikom; zatim, članova koji su zaposleni kao nastavno osoblje na pravnim predmetima na društvenim fakultetima, a koji su se dosadašnjim stručnim radom posebno istakli na području zaštite ljudskih prava; kao i predstavnika nevladinih organizacija koje se bave promocijom i zaštitom ljudskih prava.

Ubeđeni smo da bi se usvajanjem ovog modela izbegla mogućnost da predstavnici organa koji učestvuju u sprovođenju radnji i donošenju prvostepene odluke sudeluju i u donošenju drugostepenih odluka Komisije za azil.

Organizacije potpisnice:

Grupa 484

Beogradski centar za ljudska prava

Inicijativa za razvoj i saradnju (IDC)

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP)

ASTRA

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM

Centar za ljudska prava-Nis

Odbor za ljudska prava Leskovac

Evropska Vojvodina

Centar za politiku i evroatlantsko partnerstvo

Centar za afirmaciju civilnog društva

Prijatelji dece Zemuna

Humanitarni centar za integraciju i toleranciju

Balkanski centar za migracije i humanitarne aktivnosti (BCM)

Centar za prakticnu politiku

Međunarodna Konferencija o trgovini ljudima u cilju radne eksploatacije

- preporuke i zaključci -

  NVO ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima organizovala je u Beogradu 1. i 2. marta 2012. godine međunarodnu Konferenciju o trgovini ljudima u cilju radne eksploatacije, prvu konferenciju o ovoj temi koja je ikad organizovana u Srbiji. Na konferenciji je bilo reči o pravima radnika, radnoj eksploataciji kao obliku trgovine ljudima i poboljšanju politika u ovoj oblasti, kako u pogledu prevencije, otkrivanja i krivičnog gonjenja počinilaca, tako i u pogledu odgovarajuće identifikacije i tretmana žrtava radne eksploatacije.

Razlog za organizovanje konferencije sa ovom temom leži u činjenici da je radna eksploatacija kao oblik trgovine ljudima u porastu poslednjih nekoliko godina, što pokazuju ne samo podaci ASTRA SOS telefona, već i drugih relevantnih aktera u borbi protiv trgovnine ljudima u Republici Srbiji. Međutim, ovaj porast broja slučajeva nije praćen odgovarajućom reakcijom države, tj. još uvek postoje velike nedoumice i nedostatak znanja o tome šta je radna eksploatacija i na koji način je tretirati i procesuirati, dok programi pomoći i zaštite nisu prilagođeni potrebama nove kategorije korisnika. Uzlazni trend u broju otkrivenih slučajeva radne eksploatacije zabeležen je i u ostatku Evrope.

Beogradska Konferencija o trgovini ljudima u svrhu radne eksploatacije, kao prva konferencija na temu trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije u Srbiji, okupila je učesnike iz Srbije, Evrope i Evroazije – predstavnike međunarodnih organizacija, relevantnih sindikata iz Srbije, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstva rada i socijalne politike, Inspektorata za rad i Nacionalne službe za zapošljavanje, NVO aktiviste iz zemlje i inostranstva, advokate, predstavnike policije i pravosuđa, koji su razgovarali i razmenjivali iskustva o različitim problemima u vezi sa eksploatacijom rada i trgovinom ljudima, i radili na formulisanju preporuka za unapređenje politika u ovoj oblasti.

 Na početku konferencije predstavljeni su rezultati istraživanja javnog mnjenja (reprezentativni uzorak od 2506 punoletnih građana Srbije) i fokus grupa (pet fokus grupa u kojima su odvojeno učestvovali nezaposleni, studenti, zaposleni, predstavnici sindikata i zaposleni u javnom sektoru – državne službe, NSZ, agencija za zapošljavanje ili omladinske zadruge) koja je ASTRA sprovela u oktobru 2011. godine u okviru projekta „Make it Work“ koji finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu“, a koji su pokazali da građani Srbije radnu eksploataciju razumeju kao loše uslove rada i nepoštovanje radnog prava u tranzicionoj privredi; kada radnu eksploataciju posmatraju u kontekstu trgovine ljudima, ispitanici je vide kao nešto daleko od njihovih života i njihove stvarnosti, iako u velikom procentu kažu da su i sami primali sumnjive poslovne ponude ili da su njihovi prijatelji, poznanici ili bliske osobe imali iskustvo radne eksploatacije; konačno, uprkos praksi, muškarci se nikako ne percipiraju kao moguće žrtve trgovine ljudima.

O praktičnim aspektima borbe protiv trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije govorila je Natalia Hofman iz moskovske kancelarije Međunarodne organizacije rada, Jeroen Beirnaert iz Međunarodne sindikalne konfederacije govorio je ulozi sindikata u suzbijanju trgovine ljudima, dok je Olivera Otašević predstavila ASTRINO iskustvo i praksu u pružanju pomoći žrtvama radne eksploatacje. U sesiji koja je razmatrala pravosudnu praksu u suzbijanju prinudnog rada kao oblika trgovine ljudima, advokati iz Poljske Joanna Dabrowska-Samsel i Ernest Samsel govorili su o svom iskustvu zastupanja žrtava radne eksploatacije, Alovsat Alijev iz Azerbejdžanskog migracionog centra i Zoran Stojkov, advokat iz Beograda govorili su o slučaju „SerbAz“ iz ugla NVO u Srbiji i Azerbejdžanu, dok je Hoang Do Duy, aktivista iz Češke, predstavio slučaj radne eksploatacije na šumskom gazdinstvu u Češkoj. U trećoj sesiji, Klara Skrivankova iz organizacije Anti Slavery UK je govorila o prekograničnoj trgovini ljudima i kako je ona povezana sa velikim sportskim događajima, Victoria Kyzym iz organizacije La Strada Ukrajina govorila je o iskustvu organizacije koja pruža direktnu pomoć žrtvama trgovine ljudima, dok je o izazovima u suzbijanju trgovine ljudima u celom OEBS regionu govorila Astrid Gonterer iz kancelarije OSCE/ODIHR iz Varšave. Moderatori sesija su bili Madis Vainomaa, nezavisni ekspert, Munir Podumljak iz Partnerstva za društveni razvoj iz Hrvatske i Tamara Vukasović iz ASTRE.

Neke od najvažnijih preporuka i zaključaka koje su doneli učesnici Konferencije:

•  Trgovina ljudima u cilju radne eksploatacije mora se posmatrati kao najgrublje kršenje ljudskih prava, a ne u kontekstu (ilegalnih) migracija, kriminala ili nepoštovanja radnog prava; u tom smislu neophodan je i adekvatan odgovor države u oblasti krivičnog gonjenja, prevencije i pomoći i zaštite žrtava radne eksploatacije.

•  Za uspešnu borbu protiv trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije potrebno je izgraditi zajedničku platformu i uključiti što širi krug aktera. Naime, pored relevantih institucija i nevladinih i međunarodnih organizacija kao aktera koji tradicionalno učestvuju u borbi protiv trgovine ljudima u Srbiji, potrebno je povezivanje sa preduzećima, kompanijama i drugim poslodavcima, ali i aktivno angažovanje sindikata, inspekcije rada, agencija za zapošljavanje.

•  Neophodna je dodatna obuka kako postojećih aktera, tako i onih koji će tek biti uključeni u suzbijanje trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije kako bi se adekvatno reagovalo na specifične karakteristike ovog oblika eksploatacije na svim nivoima i u svim fazama.

•  Inspektorat za rad, kao državni organ, treba da doprinese suzbijanju trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije kroz pojačanu kontrolu agencija za zapošljavanje i drugih posrednika u zapošljavanju – fizičkih ili pravnih lica, bez obzira na to da li su registrovani za obavljanje ove delatnosti ili ne.

•  Pored Inspekcije rada, za uspešno suzbijanje trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije potrebno je uključiti i druge nadležne inspekcije, pogotovo u onim privrednim granama u kojima se beleži najveći broj slučajeva, a pre svega građevinsku inspekciju.

•  Potrebno je poboljšati identifikaciju žrtava trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije, što podrazumeva i doslednu primenu relevatnih indikatora (MOR), definisanje procedura koje će omogućiti da primarnu identifikaciju vrši širok krug aktera koji mogu doći u kontakt sa potencijalnim žrtvama, uz uspostavljanje i razvijanje adekvatnih mehanizama podrške i pomoći.

•  Žrtvama trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije potrebno je obezbediti efikasan i sveobuhvatan sistem podrške, kao i puno poštovanje onih prava koja su im kao žrtvama trgovine ljudima garantovana međunarodnim dokumentima (pravo na informacije, zaštitu privatnosti, pristup pravnoj, medicinskoj i psihološkoj pomoći, pristup uslugama prevođenja itd.).

•  Potrebno je unaprediti postojeće programe podrške žrtvama trgovine ljudima imajući u vidu da trenutni kapaciteti nisu dovoljni da odgovore na potrebe velikog broja žrtava koji je karakterističan za slučajeve radne eksploatacije i da ne obezbeđuju adekvatne vrste pomoći koji je ovim žrtvama potreban, posebno imajući u vidu da se prevashodno radi o odraslim muškarcima.

•  U borbu protiv trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije potrebno je uključiti i institucije nadležne za suzbijanje korupcije i pranja novca, a istragu usmeriti i na investitore, ugovarače posla, posrednike u zapošljavanju, podizvođače i sve ostale koji se nalaze u „lancu nabavke“.

•  Za uspešno i efikasno prepoznavanje i procesuiranje slučajeva trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije, neophodno je obezbediti visok nivo političke volje kao znak stvarne rešenosti društva da se stane na put ovom obliku kriminala.

•  U svim slučajevima trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije potrebno je sprovesti finasijske istrage kojima će biti ispraćeni tokovi novca, kako bi se sprečilo da novac stečen kroz trgovinu ljudima bude uveden u legalne tokove kroz proces privatizacije, investicije i sl.

•  U oblasti prevencije trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije, potrebno je sprovesti brojne aktivnosti, kako na nivou tržišta rada, tako i na individualnom nivou, u cilju promocije sigurnih radnih migracija i uz aktivno učešće relevantih državnih organa, nevladinih organizacija, sindikata, različitih inicijativa koje pokreću sami radnici itd.

•  Trgovina ljudima u cilju radne eksploatacije se mora prepoznati kao problem koji proizilazi iz stanja na tržištu rada i koji ne pogađa samo jednu privrednu granu. U tom smislu, neophodno je graditi i podsticati takvo tržište rada na kome će se dosledno primenjivati propisi iz oblasti radnog prava, uz zanemarljiv udeo rada na crno.

•  U slučajevima trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije sa međunarodnim elementima, nužna je brza i efikasna saradnja državnih organa u svim državama u pitanju, imajući pri tom u vidu i međunarodne obaveze koje proizilaze iz Konvencije Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima i ostale međunarodne dokumente.

Konferencija o trgovini ljudima u svrhu radne eksploatacije je organizovana u okviru projekta „Make it work – fighting trafficking and exploitation of workers“ koji finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu“.

Novi Sad — Besnik P. iz Novog Sada uhapšen je zbog sumnje da počinio krivično delo trgovine ljudima.

On je uhapšen 26. marta u Novom Sadu.

Besnik P. se, kako se navodi u saopštenju Policijske uprave Novi Sad, tereti da je šesnestogodišnju sugrađanku primorao da se bavi prostitucijom i da je pre toga drogirao i tukao.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje i biće sproveden na saslušanje dežurnom istražnom sudiji Višeg suda u Novom Sadu.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=03&dd=28&nav_category=16&nav_id=595202

Oko 900 devojčica u Bangladešu, od kojih neke imaju tek 12 godina, žrtve su surove trgovine ljudima i prinuđene su da rade kao prostitutke u javnim kućama širom ove južnoazijske zemlje. Da bi bile privlačnije mušterijama koje vole “obline”, većina njih koristi veoma štetan steroid “oradekson”, od kojeg se ubrzano goje, rastu im grudi i deluju zdravije. Istina je, međutim, mnogo surovija: Posledice uzimanja ovih steroida su dijabetes, povišen krvni pritisak, osip, pad imuniteta i, u nekim slučajevima – smrt.

- Velika je razlika između mog današnjeg izgleda i neuhranjenog izgleda iz vremena kada sam bila mlađa. Zdravija sam nego što sam bila ranije, a i spremna sam da služim mnogo mušterija tokom dana. Ponekad i do 15 – kaže 17-godišnja prostitutka Haši iz grada Kandaparija, koja je na prostituciju primirana kada je imala deset godina.

Potražnja za prostitutkama u stalnom je porastu u Bangladešu, što je snizilo cenu seksualnih usluga do čak 50 taka (oko 50 dinara), pa su mnoge prostitutke prinuđene da koriste steroide poput “oradeksona” da bi bile privlačnije. Ovaj steroid, poznat i pod imenom “deksametazon”, koristi se u lečenju alergija kod ljudi, ali i za tovljenje stoke.

Sve počinje tako što upravnice javnih kuća (sardarni, kako ih zovu u Bangladešu) primoravaju devojčice da uzimaju steroide kako bi privukle više mušterija, a kasnije one počnu same da ih uzimaju, jer im donose veće prihode i omogućavaju da plate račune.

- Moja sardarni me je naterala da uzmem tabletu. Tukla me je i nije htela da mi daje hranu. Pretila mi je i stalno me je podsećala na moje dugove – kaže Haši.

Haši ima četvorogodišnjeg sina koji živi s rođacima i kojeg nije videla dve godine.

- Mušterije u ovom bordelu uvek traže zdrave devojke. Zato uzimam “oradekson”. Potrebne su mi mušterije da bih platila račune i dugove. Ako jednog dana nemam mušterija, sledećeg neću imati šta da jedem. A volela bih da uštedim nešto novca i za svog sina – kaže Haši.

Slična je sudbina većine tinejdžerki-seksualnih radnica u Kandapariju (poznatih i pod imenom “čukri”), koje njihove siromašne porodice iz ruralnih delova zemlje prodaju podvodačima za 20.000 taka (oko 245 dolara), nakon čega su primorane na život seksualnih radnica.

Život u sramoti

Mnoge od ovih devojaka u bordelima provedu godine, a zbog nepismenosti i ne saznaju da li su im dugovi otplaćeni niti koja su im prava. Neke devojke nakon određenog broja godina provedenih u bordelu dobiju pravo da odu kući, ali ipak biraju da ostanu, jer su navukle sramotu u konzervativnom društvu u Bangladešu.

Posledice korišćenja “oradeksona” su veoma štetna – dijabetes, povišen krvni pritisak, osip, pad imuniteta i – u nekim slučajevima – smrt.

- “Oradekson” je lek koji može da spase život, ali i da ga uništi ako ga koriste seksualne radnice u siromašnim zemljama – kaže advokat i borac za ljudska prava Šipra Govšami.

- Neobrazovanje, laka dostupnost leka i aktivnosti nadrilekara su razlozi zašto se ove droge toliko zloupotrebljavaju – kaže Govšami.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/313026/Tinejdzerkeprostitutke-u-Bangladesu-kljukaju-steroidima-za-zivotinje-da-bi-imale-obline

Potraga za Markom Ristićem (11) iz Aleksinačkih Rudnika, koji je nestao 3. marta u 14 časova, ni posle devet dana ne daje rezultat. Policija i Žandarmerija su pretražile bukvalno ceo Niš i Aleksinc, kao i sva sela u okolini grada na Moravici, sve do Sokobanje i planine Rtanj, ali od mališana ni traga ni glasa.

Ponovo pretražujemo ista mesta, ne znamo više ni gde da tražimo, ali znam da neću prestati. Jutros smo imali dve dojave iz Niša, bili smo tamo, ali se ispostavilo da nije Marko – kaže otac dečaka Slađan Ristić.

Dečak ima zelene oči i kratku smeđu kosu, a na sebi je imao crnu jaknu, svetloplave farmerke i belo-crvene patike. Ristić moli sve koji su videli njegovog sina da pozovu policiju ili njega na telefon 065/52-87-335.

Prvi Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima počeće sa radom do sredine aprila, najavljeno je danas na konferenciji za novinare gde su potpisana dva ugovora kojima Vlada Japana i Međunarodna organizacija za migracije (IOM) doniraju sredstva za njegovu rekonstrukciju i opremanje

Centar u kojem će, kako je rečeno, biti Prihvatilište i Služba za koordinaciju i pomoć žrtvama, biće smešten u Zemunu, u kući od 400 metara kvadratnih, koju je Direkcija za oduzetu imovinu ustupila Mnistarsvu rada i socijalne politike.
Ministar Rasim Ljajić je, nakon potpisivanja ugovora, naglasio da je problem trgovine ljudima sve uočljiviji i da je Srbija jedna od zemalja sa najvećim brojem identifikovnih žrtava u regionu, kojih je u 2010. bilo 79.
Prvim ugovorom između Vlade Japana i Zavoda za vaspitanje dece i omladine Ministarstva Japan donira 25.000 evra za rekonstrukciju zgrade Centra, nabavku nameštaja za Prihvatilište, bele tehnike i video nadzora.
Ugovorom između IOM-a i Ministarstva ta međunarodna organizacija za nabavku nameštaja i opreme za Prihvatilište i Službe za podršku žrtavama, kao i obuku zaposlenih donira 53.000 dolara.
Najavljujući da će Centar sa radom početi do sredine aprila, Ljajić je rekao da se radi o prvom takvom centru, a budući da je do sada postojalo nekoliko prihvatilišta koja su uglavnom bila u nadležnosti nevaldinih organiuzacija.
“Prvi put se u mrežu ustanova socijalne zaštite uvodi Centar za žrtve trgovine ljudima”, istakao je ministar, koji očekuje da će taj Centar stvoriti pretpostavke za bolju i efikasniju zaštitu žrtava trgovine ljudima, kao i borbu protiv tog vida kriminala.
Govoreći o potpisanim sporazumima, Ljajić je naveo da prvim ugovorom Vlada Japana donira 25.000 evra, dok drugim IOM donira 4,1 miliona dinara, odnosno 53.000 dolara, a ministarstvo treba da uloži dodatnih 4,6 miliona dinara za opremanje objekta.
Ambasador Japana Tošio Cunozaki rekao je da je trgovina ljudima jedan od ozbiljnih i duboko ukorenjenih problema ne samo u Srbiji, nego u celom svetu, zbog čega je Vlada te zemlje odlučila da podrži rad Prihvatilišta.
Cunozaki očekuje da će žrtve u tom prihvatilištu dobiti odgovarajuću negu, kako bi se što pre vratile svojim uobičajenim životima.
On je dodao da je Vlada Japana do sada realizovala 142 projekta u programu donacija za potrebe stanovništva Srbije i da će nastaviti da podržava socijlno ugrožene kategorije.
Šef Misije IOM-a u Srbiji Gregori Gudstajn rekao je da će donacija te organizacije biti iskorišćenja za kompjutersku opremu, nameštaj, noćnog čuvara, psihološko i pravno savetovanje za žrtve, kao i treninge za zaposlene u Centru.
Kako je dodao Gudstajn, Centar će biti deo šire mreže i sarađivaće sa šest centara za socijlni rad u Kraljevu, Kruševcu, Subotici, Novom Pazaru, Novom Sadu i Požarevcu, koji će biti njegova produžena ruka.

Objavljeno: 13.03.2012

Čakovčanin Robert Žganec sa suprugom ljeto bi provodio u španjolskom ljetovalištu Lloret de Mar i Pinet de Mar. Oni su bili mozak međunarodne prostitucije, trgovanja ljudima i drogom u kojem su se dnevno obrtale stotine eura. Proljeće će Žganec umjesto u Lloertu dočekati u varaždinskom Okružnom zatvoru jer mu je određen jednomjesečni pritvor kao prvom na popisu osumnjičenih u međunarodnoj kriminalnoj skupini koju su razbile hrvatska i španjolska policija u akciji “Catalunia” o čemu su danas izvijestili u ravnateljstvu policije

Španjolska policija je akciju počela početkom prošle godine, a hrvatski kolege su im prve informacije o skupini koja vrbuje djevojke iz Hrvatske za uličnu prostituciju po ulicama Lloret de Mara i Pineta de Mara proslijedili u srpnju. Osim izravne komunikacije dviju policija zaštićenim policijskim kanalima, u akciju se uključio i Interpol i Europol, a surađivalo se i sa policijama iz Slovenije i Mađarske, a članovi međunarodne bande bili su i državljani Srbije, Ukrajine i Bugarske.

Djevojke su se morale prostituirati za 20 do 100 eura, a 70 posto od te svote morale su svakodnevno uplaćivati na račune svojih svodnika. Svodnici su ih cijelo vrijeme dok su operirale sa klijentima nadzirali, a ukoliko se nisu željele prostituirati bile su izložene psihičkom i fizičkom nasilju. Vrbovane su djevojke iz Međimurja, Koprivnice i Zagreba za posao konobarice, a završile su kao prostitutke. Organizatori su djevojkama organizirali put avionom, ili aubomobilom, a ponekad bi se vraćale preko Mađarske kako bi se “zamuljalo” njihovo stvarno odredište. Policija je pokazala i snimke nadzornih kamera na budimpeštanskom aerodromu kada su snimljene dvije djevojke koje su bile žrtve međunarodnog lanca prostitucije.

Cijela akcija koju je vodio USKOK počela je u studenom prošle godine od kada su se počele provoditi posebne dokazne radnje nad više osoba sa područja Međimurja i Zagreba, a početkom prošlog tjedna krenula su i uhićenja. Španjolci su jedan dio skupine uhitili sredinom prosinca zbog više imovinskih kaznenih djela, a tada je zatečeno i više djevojaka iz Hrvatske, Ukrajine, Moldavije, Bugarske i Srbije koje su se bavile prostitucijom. Kao dio zajedničke akcije “palo” je i pola kilograma kokaina koji je prokrijumčaren iz Barcelone u Međimurje.

Za dvojicom hrvatskih državljana španjolska je policija izdala 24. siječnja europski uhidbeni nalog, a za jednim je izdana tjeralica u Španjolskoj. Tri djevojke koje su bile žrtve svodnika i trgovaca ljudima su nađene i nijma je pružena odgovarajuća skrb i pomoć. Neki od osumnjčenih poznati su policiji od ranije po kaznenim djelima, dok je dio osumnjičenih “čistog” dosijea. Gonzalo Jesus Navarro časnik za vezu španjolske policije u Hrvatskoj rekao je kako je ova akcija značajan primjer međunarodne policijske suradnje i nema veze s nedavnim uhićenjem pripadnika “zemunskog klana”. Razbijanjem ove skupine riješen je veći broj kaznenih djela provalnih krađa, krivotvorenja kreditnih kartica i zlouporabe droga. Španjolskoj policiji hrvatske su kolege pak pomogle u razbijanju jedne od najjačih skupina “balkanske mafije” .

Prijavljena i dva policajca

Nevezano uz razotkrivanje prostitucije u akciji su “pali” prometni policajac i upravni referent međimurske policijske uprave zbog toga jer su nekima od članova ove skupine odavali podatke o vozilima i provjeravali osobe čime su odavali službene tajne. Protiv oboje su podnesene kaznene prijave i pokrenuti stegovni postupci.

http://www.jutarnji.hr/razbijen-lanac-prostitucije–uhiceno-sedmero-hrvata–nadene-tri-djevojke-zrtve-trgovine-ljudima-/1014013/

Potraga je krenula iz Ulice Božanić Stanić u Aleksinačkim rudnicima, gde se u subotu dečak igrao ispred zgrade i odakle mu se gubi svaki trag. Marko je učenik specijalne osnovne škole u Aleksincu.

- Krenuli smo od Aleksinačkih rudnika ka selima Kraljevo i Subotinac. Pretražili smo reku koja se uliva u Bovansko jezero i sada smo se vratili na početnu tačku, gde je, prema nekim izjavama, Marko poslednji put viđen – kaže dečakov otac Slađan.

Prijateljica porodice Ristić Bojana Rančić kaže da je Marko četvrti dan bez terapije koju uzima.

- Marka znam godinama jer je njegova sestra u hraniteljskoj porodici kod moje bake. On slabo priča i mislim da sada ne bi umeo da objasni odakle je došao, ali bi se snašao da potraži hranu. Sigurno je veoma uplašen, nadamo se da će ga naći – kaže ona.

Prema poslednjim informacijama, veruje se da je Marko u Nišu.
- Dobili smo dve dojave da je dečak u ponedeljak uveče oko 20 časova viđen u Karadžićevoj ulici u dvorištu iza OTP banke i da je potom otišao ka Tržnom centru „Kalča“. Po opisu verujemo da je Marko. Prijavljeno nam je i da je viđen u autobusu u Donjem Komrenu. Svi policajci na ulicama Niša su obavešteni i tragaju za njim – kaže šef odseka u PU Niš Nebojša Petković.

Broj za informacije

Dečak Marko Ristić ima zelene oči i kratku smeđu kosu, a na sebi je imao crnu jaknu, svetloplave farmerke i belo-crvene patike.

Porodica i policija apeluju da građani sve pouzdane informacije o ovom mališanu jave najbližoj stanici policije ili na broj 065/52-87-335.

Radna eksploatacija kao oblik trgovine ljudima u Srbiji je u porastu poslednjih nekoliko godina, a uzlazni trend u broju otkrivenih slučajeva te vrste eksploatacije nije zabeležen samo u Srbiji, već i u ostatku Evrope, ocenjeno je danas na konferenciji nevladine organizacije “Astra”.

Rezultati istraživanja javnog mnjenja te organizacije u okviru projekta “Mejk it vork – borba protiv trgovine ljudima i ekspolatacije rada” pokazali su da građani najveći rizik od eksploatacije rada vide u građevini, poljoprivredi, ali i u turizmu i ugostiteljstvu.

Predstavnica”Astre” Ivane Radović je na konferenciji o radnoj ekspoataciji kao obliku trgovine ljudima u hotelu “Zira” rekla da je istaživanje pokazalo da građani veruju da je policija zadužena za rešavanje problema radne eksploatacije, ali i da visok procenat ispitanika nije siguran koja bi institucija bila najadekvatnija za rešavanje tog problema ili nema poverenja ni u jednu instituciju.

Radović je rekla da su građani slabo upoznati sa terminom eksploatacije rada, kao i da ga često mešaju sa kršenjem radnih prava – neuplaćivanjem poreza i doprinosa, neplaćeni prekovremeni rad i drugo.

Prema njenim rečima, istraživanje je pokazalo i da se seksualno i psihičko zlostavljanje takođe često pominju kao jedan od aspekata eksploatacije rada. Većina građana Srbije svesna je da eksploatacija rada i trgovina ljudima postoje u Srbiji, ali su tih činjenica najmanje svesne žene, slabije obrazovani i siromašni građani.

Skoro polovina ispitanika izjavila je da poznaje nekoga ili su sami žrtve eksploatacije rada, dok je skoro trećina njih dobila sumnjive ponude za posao, najčešće preko oglasa ili od poznanika, pokazalo je istraživanje.

Lažne reklame i ponude za posao vide se kao najuobičajeniji načini da eksploatatori dođu do žrtve, a građani su svesni da su obećanja o boljem životu i kidnapovanje takođe uobičajeni načini dolaska do žrtve.

Međunarodna organizacija rada procenjuje da ima oko 2,3 miliona žrtava prinudnog rada, a da jedan deo njih spada u prinudni rad u kontekstu trgovine ljudima.

Godišnja zarada od eksploatacije je, kako pokazuju podaci Međunarodne organizacije, 32 milijarde dolara, a pola tog profita se ostvaruje u industrijalizovanim zemljama.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/309965/Radna-eksploatacija-u-Srbiji-u-porastu