30. april 2013. godine, 11 časova

Medija centar, Terazije 3, II sprat

Grupa 484, ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima, Romski ženski centar Bibija i exus – Vranje organizuju  konferenciju  za  novinare  na  kojoj  će  predstaviti  ključne  nalaze  istraživanja  koje  je sprovedeno u pet lokalnih romskih zajednica na području Beograda, Vojvodine i jugoistočne Srbije.

Sa  namerom  da  istraže  šta  stoji  iza  predrasuda  i  često  negativne  javne  slike  o  ljudima  koji  u određenim zemljama zapadne i severne Evrope podnose zahteve za azil, ove organizacije i njihovi istraživači i istraživačice potražili su razloge i motive i priče o životnim teškoćama i nadama koje pokreću  sezonske  migracije  ovih  ljudi  i  potragu  za  boljim  životom  u  azilnom  sistemu  neke  od evropskih država. Izveštaj o rezultatima istraživanja predstaviće i njihova iskustva sa tog puta, ono sa  čim  se  suočavaju  pri  povratku,  o  rizicima  koje  takve  migracije  nose,  susretu  sa  pojavama eksploatacije, nasilja i trgovine ljudima.

Razmišljajući  o  rezultatima  do  kojih  su  došli,  članovi  tima  koji  su  sproveli  istraživanje  takođe pokušavaju ponuditi i mogućnosti koje bi mogle dovesti do rešenja i preporuke za kreatore politika kojima se nastoji uticati na smanjenje ovih migratornih pokreta prema granicama Evropske unije, koji ne mogu i ne smeju biti svedeni jedino na puki politički rizik od ponovnog uvođenja viznog režima.  Umesto  olakog  okrivljavanja,  nije  li  potrebno  upitati  se:  gde  leži  odgovornost  za  ove migracije? U čemu je problem? U tim hiljadama zahteva za azil koji podnose državljani Republike Srbije, ili u razlozima zbog kojih su podneseni? Konferencija  se  realizuje  u  okviru  projekta  Prеvеnciја  trgоvinе  lјudimа  u  kоntеkstu  migrаtоrnе pоtrаgе  zа  аzilnоm  zаštitоm  rоmskе  pоpulаciје  sа  tеritоriје  Srbiје,  koji  se  realizuje  uz  podršku Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije.

O rezultatima istraživanja su govorili:

Miloš Marojević, Kancelarija za ljudska i manjinska prava

Vladimir Petronijević, Grupa 484

Ivana Radović, ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima

Đurđica Ergić, Romski ženski centar Bibija

O PROJEKTU

Kroz  projekat  Prevencija  trgovine  ljudima  u  kontekstu  migratorne  potrage  za  azilnom  zaštitom romske  populacije  sa  teritorije  Srbije,  koji  je  podržala  Kancelarija  za  ljudska  i  manjinska  prava Vlade  Republike  Srbije,  želeli  smo  da  promovišemo  rešenja,  definisana  na  visoko  participativan način, u dijalogu sa autentičnim predstavnicima romske populacije.

Terenske  (istraživačke  i  edukativne)  aktivnosti  u  romskim  zajednicama  i  među  povratnicima  iz readmisije imale su dva cilja:

(1)  stvaranje  realne  slike  o  migracijama  ka  zemljama  severne  i  zapadne  Evrope  sa    ciljem podnošenja  zahteva  za  azil  u  tim  zamljama  i  participativno  istraživanje  o  mogućnostima  da  se nađu efektivnija i održivija rešenja za porodice koje se upuštaju u ovakve migratorne poduhvate;

(2)  jačanje  svesti  i  širenje  znanja  o  rizicima  od  trgovine  ljudima,  koji  su  naročito  prisutni  tokom takvih migracija, i podsticanje odgovarajućih preventivnih aktivnosti i ponašanja.

Posebni programi obuke obuhvatili su i službenike i službenice u relevantnim lokalnim institucijama i  telima,  i  to  onim  koji  su  angažovani  baš  na  poslovima  povezanim  sa  pružanjem  podrške povratnicima iz readmisije i omogućavanjem njihove reintegracije.

Verujemo  da  smo  ovim projektom  doprineli  razvijanju kapaciteta,  ali  i  jačanju koordinacije  među relevantnim  lokalnim  akterima,  što  su  dva  podjednako  važna  aspekta  efikasnijeg  mehanizma lokalne podrške za reintegraciju povratnika iz readmisije bez obzira na vreme njihovog odlaska u zemlje Zapadne Evrope.

REZIME ISTRAŽIVANJA

Ovo istraživanje još jednom je potvrdilo da su razlozi zbog kojih državljani Republike Srbije podnose zahteve za azil u zemljama Zapadne Evrope duboko ukorenjeni u izuzetno teškoj ekonomskoj i socijalnoj situaciju u kojoj se nalaze pripadnici, pre svega, romske zajednice.

Visoka  stopa  nezaposlenosti,  neadekvatno  obrazovanje,  otežan  pristup  zdravstvenoj  zaštiti, diskriminacija po osnovu starosti i neadekvatnost i neefikasnost socijalnih mera, uzrokuju ovu vrstu migracije ka zapadu evropskog kontinenta.

Istraživanje, takođe, razbija predrasudu o ovoj populaciji kao radno neaktivnoj i jedino spremnoj da bude pasivni primalac pomoći, kako u zemlji porekla, tako i u zemlji destinacije. Učesnici i učesnice fokus grupa  jasno  izražavaju  želju  za  radom  a  to  potvrđuju i sledeće činjenice: njihova migracija direktno je uslovljena postojanjem sezonskih odnosno povremenih poslova u Srbiji, jer se oni teže odlučuju na odlazak u  inostranstvo  kada  obavljaju  sezonske  poslove.  Istovremeno,  za  vreme  boravka  u  zemlji  destinacije  oni rade, bilo u okviru postojećih programa zemlje prijema, bilo na ,,crno’’.

Kao  važnu  činjenicu  ističemo  i  spremnost  migranata  iz  Srbije  da  legalnim  putem  obavljaju sezonske poslove u zemljama Zapadne Evrope.

Zabrinjava činjenica da veliki broj ispitanika ističe da sa naknadama iz oblasti socijalne podrške u Srbiji, ne  mogu  podmiriti  svoje  potrebe  za  zdravstvenom  zaštitom,  odnosno  prostom  životnom egzistencijom.

Ovo istraživanje predlaže čitav niz mera koje treba da podstaknu radnu aktivizaciju ove populacije u cilju  otklanjanja  uzroka  za  njihovo  migriranje  koje  nije  u  skladu  sa  međunarodnim  određenjem  pojma izbegličke zaštite.

Kada je reč o riziku od trgovine ljudima, dobijeni podaci još jednom potvrđuju potrebu za rešavanjem osnovinih uzroka koji utiču na vulnerabilnost pojedinaca i grupa, za šta je potrebna sveobuhvatna akcija usmerena  na  smanjene  siromaštva,  nezaposlenosti  i  poboljšanje  uslova  za  život,  između  ostalog  i  kroz borbu protiv diskriminacije, društvene marginalizacije i nasilja, kao i na stvaranje pravednog društvo uopšte, u kome se ljudska prava poštuju, a njihovo kršenje adekvatno sankcioniše.

Analiza  podataka  dobijenih  od  učesnika  i  učesnica  fokus  grupa  pokazuje  jasnu  potrebu  za informisanjem  kroz  dobro  osmišljene  i  prilagođene  programe  prevencije  u  oblasti  trgovine  ljudima, kako bi mogli jasno da prepoznaju problem, ali i da  se upoznaju sa merama zaštite od trgovine ljudima koje su im dostupne. Od najvećeg je značaja da u osnovi ovih programa ne bude samo informisanje o fenomenu, već isticanje činjenice da postoji način da osoba bude slobodna, da putuje i bude otvorena u odnosu prema drugim i realizuje svoje potencijale, a u isto vreme i zaštićena od društvenih problema poput trgovine ljudima.

Programi  koji  koriste  samo  informisanje  o  problemu,  npr.  forme  ispovesti  žrtava  trgovine,  a  u  kojima je izostavljena  informacija  o  načinima  zaštite  od  ove  opasnosti  kao  posledicu  izazivaju  domino  efekat psiholoških reakcija koje imaju dalekosežne posledice. Naime, kada su osobe zastrašene nekim problemom i nemaju  informaciju  kako  da  povrate  svoju  moć,  kao  reakcija  na  strah  javljaju  se  destruktivni  načini ponašanja. Ta ponašanja mogu se svrstati ili u impulsivne reakcije koje dovode osobe u potencijalno opasne situacije  ili  dodatno  zatvaranje  za  okolinu  i  društvo.  To  za  posledicu  ima  negativan  uticaj  na  proces integracije u društvo, a ne doprinosi ni samoj prevenciji. Ovo je posebno važno kada se uzme u obzir da je romska  manjina  u  Srbiji  slabo  integrisana  u  društvo,  kao  i  da  su  jedna  od  grupa  koja  je  najviše diskriminisana i izložena nasilju i marginalizaciji, a samim tim im je teško da se adekvatno zaštite. S tim u vezi je ključno ne izazivati dodatne strahove, već programe prilagoditi kulturološki i obrazovno, i učiniti ih dostupnim i razumljivim. Kako bi bile svrsishodne, ove edukacije moraju imati jasno definisane preporuke za  postupanje  u  slučajevima  rizika  od  trgovine  ljudima,  kao  i  mehanizme  prevencije. Važno  je  i obezbediti  informacije  o  dostupnim  vrstama  pomoći,  SOS  linijama  na  kojima  se  mogu  dobiti  informacije, zatim o  programima organizacija civilnog društva, ali i o ulozi institucija i njihovim obavezama za postupanje u ovakvim slučajevima, kako bi imali ideju o pravima koja su im zakonom garantovana.

Konferenciju su otvorili šef političke sekcije Delegacije Evropske unije u Srbiji, Luka Bjankoni, nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima, Mitar Đurašković i koordinatorka ASTRE, Tamara Vukasović. Nakon svečanog otvaranja, na dva odvojena panela učesnici konferencije bavili su se pitanjem iregularnih migracija i povezanosti ovog fenomena sa trgovinom ljudima, te pitanjem adekvatnog pristupa psihoterapijskom radu sa osobama koje su uspele da se izvuku iz lanca trgovine ljudima.

Aktuelizovan viznom liberalizacijom, visokom stopom nezaposlenosti i siromaštvom, problem iregularnih migracija sve je više prisutan u našoj zemlji. Iregularni migranti prepoznati su kao osobe izložene većem riziku od trgovine ljudima, kako zbog nelegalnog statusa i rada na crno, tako i zavisnosti od osoba koje organizuju njihov odlazak u zemlju destinacije. U takvoj poziciji se mogu naći svi migranti čiji je broj prema međunarodnim procenama dosegao jednu milijardu ljudi. Na ASTRINOJ konferenciji o svojim iskustvima o povezanosti fenomena trgovine ljudima i migracija govorili su predstavnici organizacija iz zemalja sa migracione rute Turska – Grčka – Makedonija – Srbija – Hrvatska – Nemačka. Takođe, primere dobre prakse predstavio je predstavnik Irskog Centra za prava migranata, Pablo Rojas Kapari.

Panel o psihoterapiji žrtava trgovine ljudima obuhvatio je prezentacije pristupa psihoterapijskom radu u okviru različitih teorijskih pravaca – psihoanalitičkog, humanističkog, biheviorističkog i konstruktivističkog, a pored individualnih, prezentovane su i grupne i porodične metode rada. U interaktivnim sesijama, predstavnici ASTRA mreže terapeuta razmenili su iskustva u radu sa žrtvama ove vrste nasilja sa svetskim stručnjacima poput dr. Majkla Korzinskog, nezavisnog eksperta iz Velike Britanije i dr Meri C. Burk sa Karlov univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama. Na ovaj način podstaknuta je nadgradnja kapaciteta domaćih stručnjaka za pružanje pomoći žrtvama trgovine ljudima, a time i olakšan proces njihovog oporavka i društvene reintegracije.

Konferencija se sprovodi u okviru projekta Nisu na prodaju! Izgradnja konsenzusa u borbi protiv trgovine ljudima u Srbiji koji se realizuje uz podršku Evropske Unije kroz program Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava (EIDHR).

Rad na ovom predmetu primer je uspešne saradnje Tužilaštva za organizovani kriminal, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala i Višeg tužilaštva u Beogradu. Kako je za suzbijanje trgovine ljudima neophodno adekvatno kazniti počinioce krivičnog dela, nadamo se da će prvostepena presuda biti potvrđena. Ovaj predmet trgovine ljudima prvi je koji je posle dužeg vremena preuzelo Tužilaštvo za organizovani kriminal, a kako se radi o teškom i organizovanom krivičnom delu, nadamo se da ćemo u budućnosti biti svedoci više primera dobre prakse u gonjenju i adekvatnom kažnjavanju trgovaca ljudima.

NVO ASTRA bila je angažovana tokom potrage i zbrinjavanja jedne od oštećenih u ovom postupku, a još uvek je aktivna u pružanju direktne pomoći u procesu njenog oporavka i reintegracije.

Žrtve trgovine ljudima širom sveta su izložene seksualnoj eksploataciji, prinudnom radu, prošnji, prinudi na vršenje krivičnih dela, ukljanjanju organa i drugim oblicima eksploatacije. Trgovina ljudima je zaista globalni fenomen: između 2007. i 2010. godine u 118 država su detektovane žrtve iz najmanje 136 država. Zbog ove rasprostranjenosti, kao i zbog skrivene prirode ovog krivičnog dela, teško je proceniti veličinu problema.

Mnoge države su poslednjih godina usvojile zakone kojima se inkriminiše trgovina ljudima kao posebno krivično delo. Međutim, definicija trgovine ljudima se razlikuje, kao i kapacitet za prepoznavanje trgovaca i žrtvi. Iako se beleži generalni porast kada govorimo o krivičnom gonjenju i osuđivanju počinilaca na svetskom nivou, ukupan krivičnopravni odgovor na trgovinu ljudima je još uvek veoma slab.

U Izveštaju se navodi da deca čine 27% svih žrtava trgovine ljudima koje su zvanično identifikovane u svetu u periodu od 2007. do 2010. godine, što je povećanje od 7% u odnosu na period 2003-2006. Takođe zabrinjava povećanje broja devojčica, koje čine dve trećine identifikovane dece žrtava trgovine ljudima. Od ukupnog broja identifikovanih žrtava, njih 15-20% su devojčice, dok dečaci čine 10%.

Takođe, zabeležene su značajne regionalne varijacije. Na primer, dok deca čine 68% detektovanih žrtava u Africi i na Bliskom Istoku, tj. 39% u južnoj Aziji, istočnij Aziji i Pacifiku, je 27% u Severnoj, centralnoj i Južnoj Americi taj procenat i 16% u Evropi i centralnoj Aziji.

Većina žrtava trgovine ljudima su žene, koje predstavljaju 55-60% žrtava detektovanih na globalnom nivou. Međutim, žene i devojčice zajedno čine 75%, dok je svaka četvrta žrtva muškarac ili dečak.

U periodu na koji se Izveštaj odnosi, identifikovano je 460 različitih ruta trgovine ljudima. Skoro polovina ukupne trgovine ljudima se odvija u okviru istog regiona, a u skoro svakom četvrtom slučaju (27%) radi se o internoj trgovini ljudima. Izuzetak je Bliski Istok, gde većina identifikovanih žrtava potiče iz istočne i južne Azije.

Značajne regionalne razlike primećene su kada se govori o vrstama eksploatacije. U zemljama Afrike i Azije najviše je slučajeva radne eksploatacije, dok je seskualna eksploatacija prisutnija u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi. Slučajevi trgovine organima zabeleženi su u 16 država u svetu.

U Izveštaju se izražava zabrinutost zbog niske stope osuđivanja – 16% država obuhvaćenih Izveštajem nije zabeležilo nijednu osuđujuću presudu za trgovinu ljudima u periodu 2007-2010.

IZVEŠTAJ

Full report (PDF, 5.1 MB)

COUNTRY PROFILES

Africa and Middle East
Americas
Europe and Central Asia
South Asia, East Asia and the Pacific

EXECUTIVE SUMMARY English Français Русский

Ovaj seminar je realizovan kao deo aktivnosti predviđenih Memorandumom o saradnji koji su ASTRA i RJT potpisali u septembru ove godine. Učesnici su bili tužioci i zamenici tužilaca iz 23 viših javnih tužilaštava iz cele Srbije koje je Republičko javno tužilaštvo odredilo kao kontaktne tačke za slučajeve trgovine ljudima.

Učesnici seminara su, kroz teorijska predavanja i praktične vežbe, imali prilike da saznaju više o samom problemu trgovine ljudima, procesu trgovine ljudima i karakteristikama ovog krivičnog dela, psihološkim posledicama trgovine ljudima i psihologiji žrtve, komunikaciji između tužioca i žrtve, tužilačkoj istrazi u slučajevima trgovine ljudima u Republici Srbiji i Bosni i Hercegovini i sudskoj praksi u Francuskoj.

Seminar je realizovan sa ciljem širenja znanja o krivičnom delu trgovine ljudima i njegovim aspektima od značaja za vođenje krivičnog postupka kako bi se poboljšala efikasnost samog postupka, ali i unapredio položaj žrtava u sudskom postupku, posebno u svetlu značaja javnog tužioca u okviru tužilačke istrage.

Seminar „Uloga tužilaca u krivičnim postupcima u vezi sa krivičnim delom trgovine ljudima“ predstavlja još jedan korak u okviru ASTRINIH višegodišnjih nastojanja da ojača kapacitete domaćih anti-trafiking aktera različitih profila kroz interaktivno učenje i razmenu iskustava sa kolegama iz zemlje i inostranstva.

Cilj treninga je da pomogne radnicima granične policije koji rade na terenu tj. na samim graničnim prelazima da steknu i/ili unaprede znanja i veštine kako bi lakše mogli da prepoznaju moguću žrtvu u veoma kratkom vremenu koje imaju na raspolaganju i da dalje adekvatno postupe kako bi olakšali njenu kasniju identifikaciju.

Trening je predvodio glavni policijski inspektor za suzbijanje trgovine ljudima holandske policije Henk Werson sa svojim timom, posebno insistirajući na praktičnom provežbavanju tehnika razgovora, sa naglaskom na komuniciranja i prikupljanja informacija u slučaju postojanja jezičke barijere.

Trening je održan u Beogradu od 15. do 18. oktobra 2012. godine i okupio je 22 pripadnika/ce granične policije zaposlena na graničnim prelazima iz svih sedam regionalnih centara.

Ovaj trening je realizovan u okviru ASTRINIH nastojanja da ojača kapacitete domaćih anti-trafiking aktera različitog profila kroz praktično provežbavanje veština koje će im koristiti u radu i razmenu iskustava sa njihovim kolegama iz stranih zemalja.

Memorandum o razumevanju potpisale su republička javna tužiteljka, gospođa Zagorka Dolovac i predsednica NVO ASTRA, gospođa Marija Anđelković. Potpisivanju su prisustvovali ambasador Francuske, njegova ekscelencija gospodin François-Xavier Deniau, kao partner memoranduma, šef Delegacije Evropske Unije u Srbiji, gospodin Vincent Degert, zvanice iz diplomatskog kora, državnih institucija, civilnog društva i međunarodnih organizacija. „Veoma se radujem što su Tužilaštvo  i  NVO ASTRA odlučili da ozvaniče saradnju kako bi povećali efikasnost u radu i unapredili zaštitu žrtava trgovine ljudima u sudskim postupcima“, rekao je o zaključenom sporazumu prvi čovek ambasade Francuske u našoj zemlji.

Republička javna tužiteljka, Zagoka Dolovac zahvalila se ambasadi Francuske na pruženoj podršsci i obećala da će srpsko tužilaštvo nastaviti da bude partner svih institucija i organizacija koje se bore protiv trgovine ljudima. Obrativši  se zvanicama, predsednica ASTRE istakla je da je ovo prvi sporazum koji se potpisuje između jedne nevladine organizacije i pravosudnog organa u Srbiji, naglasivši  da je „zaključenje ovog memoranduma značajan korak napred za Republiku Srbiju ne samo u saradnji sa civilnim sektorom, već i u uspostavljanju međusektorske saradnje svih aktera koji su uključeni u suzbijanje trgovine ljudima i brigu o žrtvama ovog krivičnog dela“. Uz nadu da će drugi akteri slediti primer ASTRE i srpskog  tužilaštva, na ceremoniji je istaknuto da jedino ovakav sveobuhvatan pristup može da doprinese unapređenju položaja žrtava trgovine ljudima u sudskom postupku i na taj način obezbedi njihovu bolju zaštitu, kao i efikasnije otkrivanje i krivično gonjenje počinilaca ovog teškog krivičnog dela.

O značaju ovog sporazuma izjasnio se i šef Delegacije Evropske Unije u Srbiji, gospodin Vincent Degert. On je izrazio svest o problemima vezanim za problem trgovine ljudima koji su aktuelni u našoj zemlji. „Jako je važno da se Srbija kao kandidat za članstvo u EU zalaže za borbu protiv trgovine, ali i da se to zalaganje pokaže u radu – kroz broj presuda i težinu kazni dosuđenih počiniocima“, zaključio je gospodin Degert.

Republičko javno tužilaštvo i NVO ASTRA obavezali su se na zajednički rad u oblastima prikupljanja podataka i razmene informacija u predmetima trgovine ljudima, prevencije ovog krivičnog dela i unapređenja prava žrtava trgovine ljudima. Osnovni ciljevi saradnje ASTRE i tužilaštva su poboljšanje kvaliteta usluga namenjenim žrtvama trgovina ljudima i poštovanja njihovih prava, te osnaživanje sistemskih mera i unapređivanje operativnih  procedura koje se odnose na suzbijanje fenomena trgovine ljudima.

Ostvarivanje ove saradnje olakšaće generisanje podataka o krivičnim prijavama koje se odnose na ovo delo i sudskih procesa vezanih za trgovinu ljudima, pa će javnost imati uvid u adekvatnost procesuiranja, uz jasniju sliku o dimenzijama ovog problema kod nas.

Potpisnici sporazuma uvereni su da će međusobnom saradnjom uspeti da doprinesu rešavanju brojnih problema koji su sputavali rad pravosudnih organa na slučajevima trgovine ljudima. Osim na poboljšanju položaja i zaštite prava žrtava na sudu, važno je raditi i na porastu efikasnosti sudskih procesa, doslednom krivičnom gonjenju i izricanju adekvatnih kazni za počinioce, te upoznavanju svih zaposlenih u pravosudnim organima sa specifičnostima problema trgovine ljudima. Upravo zato, jedna od aktivnosti koje će u skladu sa potpisanim dokumentom organizovati NVO ASTRA jeste obuka o problemu trgovine  ljudima koju će  u novembru mesecu pohađati tužioci iz cele zemlje.

Kampanja „Radna eksploatacja. Trgovina ljudima. Težak i organizovan kriminal“ je nastala kao odgovor na porast broja žrtava trgovine ljudima koje su radno eksploatisane, što pokazuju podaci ASTRA SOS telefona, ali i relevantnih državnih organa. O dimenzijama ovog problema svedoče podaci Međunarodne organizacije rada (MOR), po kojima je 2,5 miliona ljudi u svetu žrtva ovog oblika trgovine ljudima. Godišnji prihod koji trgovci ostvare od trgovine ljudima iznosi oko 32 milijarde dolara godišnje. GDP naše zemlje približno je jednak ovoj sumi. Dakle, novac koji dobijaju trgovci ljudima eksploatišući rad drugih odgovara bruto domaćem proizvodu cele jedne države, istakao je na konferenciji Jovan Potić, nacionalni koordinator MOR za Srbiju.

Nažalost, sve veći udeo žrtava trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije nije praćen odgovarajućom reakcijom države, pa uz evidentno nerazumevanje ovog fenomena, još uvek nije jasno definisano na koji način slučajeve radne eksploatacije treba tretirati i procesuirati. Iako javnost nije dovoljno upoznata sa ovim problemom, ASTRA  se sa prvim slučajem radne eksploatacije susrela još 2005. godine. Od tada je u proseku svaka šesta osoba kojoj je pomoć pružena u okviru ASTRINOG programa direktne pomoći žrtvama trgovine ljudima prepoznata kao žrtva radne eksploatacije, pa se nemogućnost nadležnih institucija da sistemski priđu rešavanju ovog problema ne može pravdati relativno kratkom prisutnošću ovog oblika trgovine ljudima u Srbiji.

Oblasti eksploatacije su različite, ali se žrtve najčešće vrbuju za rad u sektorima koji su radno intenzivni, gde je veliko učešće neformalnog rada i gde postoje dugi lanci podugovaranja, što je slučaj sa građevinskom industrijom. Saša Simić, predsednik Granskog građevinskog sindikata „Nezavisnost“ naglasio je ulogu sindikata u suzbijanju radne eksploatacije kao oblika trgovine ljudima.Govoreći o radnoj eksploataciji, Ivana Radović iz ASTRE isktakla je da se ovaj oblik trgovine ljudima mora posmatrati kao problem koji proizilazi iz stanja na tržištu rada i koji ne pogađa samo jednu privrednu granu. Zbog toga je neophodno graditi takvo tržište rada na kome će se dosledno primenjivati propisi iz oblasti radnog prava, uz zanemarrljiv udeo rada na crno.

Za uspešno i efikasno prepoznavanje i procesuiranje slučajeva trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije, neophodno je obezbediti visok nivo političke volje kao znak stvarne rešenosti društva da se stane na put ovom obliku trgovine ljudima, istakla je Ivana Radović.

Sa problemima koji utiču na to da neko završi u lancu trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije, osobe koje su preživele radnu eksploataciju ponovo se sreću po povratku u zemlju, zbog čega neretko ponovo prihvataju neproverene poslovne ponude, iznova se izlažući riziku da budu eksploatisani. Uz to, postojeći programi pomoći i zaštite žrtava trgovine ljudima u našoj zemlji nisu prilagođeni potrebama nove kategorije korisnika, a društvo se pokazalo nespremnim da razume, prihvati i podrži žrtve radne eksploatacije u procesu oporavka.

Kampanja „Radna eksploatacja. Trgovina ljudima. Težak i organizovan kriminal“ realizuje se uz podršku  Delegacije Evropske Unije u okviru programa „Podrška civilnom društvu“.

Osnovne usluge koje se pružaju putem 116000 Evropskog telefonskog broja za nestalu decu su primanje prijave o nestanku deteta i njeno prosleđivanje policiji, pružanje podrške roditeljima/starateljima nestalog deteta, kao i pružanje dodatne podrške policiji u istrazi. U obavljanju ovih aktivnosti, nevladine organizacije koje vode jedinstveni Evropski broj na nacionalnom nivou sarađuju međusobno, kao i sa policijom i drugim organizacijama koje se bave nestalom decom. Međunarodna saradnja u ovoj oblasti je od posebne koristi, budući da nepostojanje nekadašnjih oblika granične kontrole između zemalja EU olakšava transport nestale dece sa teritorije jedne države članice u drugu i samim tim njihov pronalazak čini manje verovatnim. Liberalizacijom viznih režima ovaj problem aktuelizovan je i kod nas.

Telefonska linija za nestalu decu biće dostupna 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Na pozive upućene na broj 116000 će se javljati saradnici obučeni za pružanje pomoći roditeljima nestale dece, koji će primati informacije od građana o slučajevima nestanka i, uz njihovu saglaasnost, prosleđivati ih policiji i drugim nadležnim državnim organima.

Osim dodatne podrške policiji u istrazi slučajeva nestanka dece, NVO ASTRA će, zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu stečenom u radu sa žrtvama trgovine ljudima i izgrađenim mrežama kontakata sa relevantnim organizacijama u zemlji i inostranstvu, putem broja 116000 pružati usluge psihološke i druge adekvatne vrste pomoći roditeljima nestale dece, odnosno upućivati ih na odgovarajuće institucije i pomoći im u komunikaciji sa njima. U slučaju da se nestalo dete nalazi na teritoriji strane države ovaj vid pomoći je od posebnog značaja, usled postojanja jezičke barijere i nemogućnosti roditelja da nesmetano komuniciraju sa policijom u zemlji u kojoj se njihovo dete potencijalno nalazi. Pružanje podrške i pomoći biće obezbeđeno i samoj deci po pronalasku i povratku u porodicu.

U Srbiji se godišnje zabeleži oko sto slučajeva nestanka dece. Ipak, prema sadašnjoj proceduri, nalog za potragu za detetom se ne izdaje dok ne prođe 24 sata od nestanka, uprkos tome što istraživanja pokazuju da su prvi sati po nestanku deteta najznačajniji za njegovo uspešno pronalaženje. Zato je važno da roditeljima širom Evrope na raspolaganju stoji jedinstveni Evropski broj 116000, koji se lako pamti i koji osigurava trenutnu akciju u slučaju nestanka deteta.

Podršku NVO ASTRI u procesu uvođenja jedinstvenog Evropskog broja za nestalu decu dala je i kompanija Vip kroz novogodišnju donaciju od 2 miliona dinara, koja je delom poslužila za kupovinu moderne telefonske centrale neophodne za paralelan rad dve telefonske linije – Evropskog broja za nestalu decu 116000 i SOS telefona namenjenog za pomoć žrtvama trgovine ljudima.

NVO ASTRA je organizacija koja već više od deset godina uspešno vodi SOS telefon kao deo programa podrške i pomoći žrtvama trgovine ljudima u procesu oporavka i reintegracije. Potrage za nestalim licima za koje se sumnja da su nestala u lancu trgovine ljudima predstavljaju važan segment rada ASTRE, koji se ostvaruje u saradnji sa policijom. Zahvaljujući razgranatoj mreži saradničkih organizacija u celom svetu i rasterećenosti u pogledu brojnih zahteva  formalizovane i birokratizovane komunikacije, koji su karakteristični za državne organe, ASTRA je često u prilici da osobe nestale u lancu trgovine ljudima identifikuje, pronađe i skloni na bezbedno mesto.

Preuzimanjem operativnosti jedinstvenog Evropskog broja za nestalu decu 116000 u Srbiji, NVO ASTRA dalje proširuje svoje aktivnosti i na taj način aktivno doprinosi jačanju kapaciteta za borbu protiv fenomena nestanka dece na nacionalnom, regionalnom i medjunarodnom nivou.

Treći ekspertski sastanak advokata na temu „Zdravstvene i psihološke posledice trgovine ljudima“ održan je 18. maja 2012. u Hotelu Zira u Beogradu, u okviru trogodišnjeg projekta „Zaštita  ljudskih  prava  žrtava  trgovine  ljudima  i/kroz  pružanje  pravne  pomoći“ koji sprovode NVO ASTRA i Holandski helsinški komitet (HHK) uz podšku Ministarstva spoljnih poslova kraljevine Holandije (MATRA).

O različitim aspektima zdravstvenih posledica trgovine ljudima iskustva su podelili domaći i strani stručnjaci iz raličitih oblasti – Henk Werson, policijski inspektor i stručnjak Centra za trgovinu ljudima i krijumčarenje ljudi holandske policije, holandska ekspertkinja Marjan Wijers, dr Cathy Zimmerman iz Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu, profesori Slobodan Savić sa Insituta za sudsku medicinu i Aleksandar Jovanović, šef Odseka za sudsku psihijatriju KCS,  dr Vera Litričin, Biljana Slavković iz Instituta za psihodramu, kao i sudija Vrhovnog kasacionog suda Biljana Sinanović.

Na sastanku se diskutovalo o brojnim teme koje se tiču zdravstvenih i psiholoških posledica trgovine ljudima, uključujući i strategije koje trgovci ljudima koriste kako bi zavrbovali žrtvu i osigurali njenu poslušnost tokom ekslpoatacije; strategije i mehanizmi koji žrtvama pomažu da lakše podnesu život u lancu trgovine ljudima; uloga veštačenja, sudske medicine i sudske psihijatrije u sudskim postupcima za delo trgovine ljudima i kako ih iskoristiti za unapređenje položaja žrtve. Predstavljeni su i rezultati dva istraživanja o posledicama trgovine ljudima po fizičko, reporduktivno  i psihičko zdravlje žena – istraživanje koje je Cathy Zimmerman sprovela na uzorku od oko 450 žena žrtava trgovine ljudima u više zemalja Evrope, kao i analiza najučestalijih zdravstvenih posledica trgovine ljudima na osnovu ASTRINOG desetogodišnjeg iskustva.

Ovaj sastanak i druge aktivnosti predviđene projektom održavaju se sa ciljem što stručnije obuke advokata o problemu trgovine ljudima radi pravovremenog i tačnog informisanja žrtava trgovine ljudima o njihovim pravima grarantovanim međunarodnim konvencijama i domaćim propisima, te njihovog adekvatnog zastupanja u krivičnim i parničnim postupcima.

Nevladina organizacija ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima posvećena je iskorenjivanju svih oblika trgovine ljudima. Sa ciljem prevencije i suzbijanja ovog problema ASTRA istovremeno deluje u oblasti pružanja direktne pomoći žrtvama u procesu oporavka i reintegracije, prevencije, edukacije, podizanja javne svesti, istraživanja i izveštavanja. Uz to, ASTRA vodi prvi i jedini SOS telefon u Srbiji specijalizovan za problem trgovine ljudima, na koji je za deset godina rada upućeno preko 15000 poziva, a blizu 400 osoba je identifikovano kao žrtva trgovine ljudima.