SRBIJA (Grupa 2)

Srbija je zemlja porekla, tranzita i destinacije za muškarce, žene i devojčice kojima se trguje radi prinudne prostitucije i prinudnog rada. Strane žrtve koje su nađene u Srbiji uglavnom potiču iz istočne Evrope i centralne Azije, iako su tokom ove godine  identifikovane i dve žrtve iz Dominikanske Republike. Deca, pre svega romska deca, i dalje su izložena komercijalnoj seksualnoj eksploataciji, a u okviru prinudnog braka ili su primorana na uličnu prošnju. Državljanke i državljani Srbije su činili većinu identifikovanih žrtava trgovine ljudima i 2009. godine.

Vlada Srbije ne ispunjava u potpunosti minimum standarda za suzbijanje trgovine ljudima, ali čini značajne napore u tom pravcu. Vlada Srbije je postigla značajan napredak u svojim aktivnostima na suzbijanju trgovine ljudima tokom 2009. godine. Ove aktivnosti obuhvataju razvijanje i sprovođenje formalnih procedura za proaktivnu identifikaciju žrtava, izdvajanje hitnih sredstava za podršku radu dva NVO skloništa, uvođenje strožih kazni za trgovce i pojačane napore u pravcu prevencije trgovine ljudima. Međutim, izrečene kazne za osuđene trgovce i njihove saučesnike iz redova državnih službenika su ostale niske. Zbog nedovoljnog finansiranja rada NVO i državne Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima, dražava i dalje nije u stanju da žrtvama obezbedi usluge u procesu rehabilitacije i reintegracije.

Preporuke za Srbiju: Sprovesti reforme kako bi se osiguralo da osuđeni trgovci dobiju odgovarajuće kazne koje su u skladu sa gnusnom prirodom ovog krivičnog dela; energično goniti, osuđivati i kažnjavati sve oblike trgovine ljudima, uključujući i državne službenike koji saučestvuju u ovom delu; povećati i obezbediti održivost finansiranja NVO koje pružaju sveobuhvatnu pomoć i rehabilitaciju žrtvama; obezbediti veći broj zaposlenih i više sredstava za Službu za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima; obezbediti više obuke za socijalne radnike, policiju i ostale koji dolaze u direktan kontakt sa žrtvama trgovine ljudima kako bi se poboljšala njihova identifikacija i upućivanje; poboljšati specijalizovane usluge i skloništa za decu i muškarce – žrtve trgovine ljudima.

Krivično gonjenje

Vlada Srbije je ostvarila suštinski napredak kroz unapređenje svojih anti-trafiking zakona i kroz uvođenje strožih kazni za trgovce ljudima tokom perioda na koji se odnosi ovaj izveštaj. Krivični zakonik Srbije u članu 388 zabranjuje trgovinu ljudima u cilju seksualne i radne eksploatacije. Posebnim članom Krivičnog zakonika je za delo „ropstvo ili odnos sličan ropstvu“ predviđena kazna od jedne do 10 godina zatvora. U avgustu 2009. godine, usvojene su izmene i dopune Krivičnog zakonoka, kojima je zaprećena kazna za trgovinu ljudima povećana sa ranijih dve do deset godina zatvora na tri do 12 godina zatvora. Ove kazne su dovoljno stroge i odgovaraju kaznama zaprećenim za druga teška krivična dela kao što je silovanje. Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika takođe je povećana minimalna kazna za trgovinu decom sa tri na pet godina i ukinuta je mogućnost da sudija diskreciono dosudi kaznu nižu od propisanog minimuma. Tokom 2009. godine, država je vodila najmanje 51 istragu u vezi sa delom trgovine ljudima, protiv 42 podignuta je krivična prijava, a 40 trgovaca je osuđeno, većina njih na kaznu u rasponu između dve i četiri godine zatvora. Vlada Srbije je potvrdila da je najmanje dvoje trgovaca bilo u zatvoru tokom žalbenog postupka, zato što zakon predviđa da trgovci mogu biti u zatvoru za vreme žalbenog postupka samo ako su osuđeni na kaznu višu od pet godina. Neka lica osumnjičena za trgovinu ljudima, kao i učinioci koji su optuženi ili osuđeni za nasilna dela se i dalje puštaju na slobodu u pretkrivičnom postupku i tokom žalbenog postupka, i na taj način predstavljaju ozbiljnu opasnost za svoje žrtve. Jedan od srpskih najozloglašenijih trgovaca koji je osuđen na 4 godine i 3 meseca zatvora odlukom Vrhovnog suda Srbije 2006. godine i koji je od tada bio u bekstvu, uhapšen je 11. marat 2010. godine radi odsluženja kazne. Pohvalu zaslužuje i odluka Vrhovnog suda Srbije da u žalbenom postupku potvrdi, u avgustu 2009. godine, do sada najvišu dosuđenu kaznu za trgovinu ljudima od deset godina zatvora. Ovaj trgovac trenutno služi svoju kaznu.  Optuženi je bio glavni trgovac u slučaju „Džet set“. U ovom slučaju se kao saučesnik pojavljuje zamenik okružnog javnog tužioca u Novom pazaru i dva policajca. U avgustu 2009. godine, Vrhovni sud je u žalbenom postupku potvrdio presudu nižeg suda, koji je proglasio zamenika javnog tužioca i policajce krivim za zloupotrebu službenog položaja i trgovinu ljudima, potvrđujući im uslovne kazne na tri godine. Tužilac je seksualno eksploatisao neke od žrtava. Odbijanje države da direktno sarađuje sa vladom Republike Kosova ometa napore Srbije da istražuje i krivično goni neke slučajeve transnacionalne trgovine ljudima.

Zaštita

Vlada Srbije je ostvarila izvestan napredak u zaštiti žrtava trgovine ljudima i značajno je popravila svoj kapacitet da identifikuje žrtve 2009. godine. U aprilu je izdata instrukcija svim policijskim službenicima da pomognu u proaktivnoj identifikaciji žrtava trgovine ljudima, na taj način kompenzujući nedostatke koje već godinama postoje u mehanizmu zaštite žrtava. Tokom 2009. godine, policija je pružaocima usluga uputila 112 od ukupno 127 žrtava trgovine ljudima koje je identifikovala Služba za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima. Od svih identifikovanih žrtava, 30 odraslih osoba je bilo smešteno u dva skloništa. Prema državnim podacima, 17 od 26 dece žrtava trgovine ljudima koja su identifikovana 2009. godine je smešteno u domovima ili u zavodu za vaspitanje dece i omladine. Ostala deca su smeštana u skloništa za žrtve porodičnog nasilja, skloništa za žrtve trgovine ljudima ili u hraniteljske porodice. Zbog nepostojanja specijalizovanog skloništa za decu žrtve trgovine ljudima, država nije mogla da adekvatno pomogne ovoj deci. Deca smeštena u domove ili u zavode za vaspitanje dece i omladine su u ozbiljnoj opasnosti od reviktimizacije i od ponovnog ulaska u lanac trgovine ljudima. Jedna NVO je prijavila više slučajeva da su trgovci nastavili da eksploatišu neke devojke koje su bile smeštene u dom 2009. godine. Država nema posebna skloništa za muškarce žrtve trgovine ljduima.

Prema podacima NVO, državni organi ponekad propuste da prepoznaju žrtvu trgovine ljudima. Ipak, one žrtve koje su bile identifkovane nisu stavljane u pritvor ili na drugi način kažnjavane za protivpravne radnje koje su počinile kao direktnu posledicu trgovine ljudima. Dok se, prema stejkholderima, proces upućivanja poboljšao tokom 2009. godine, repartijacija preko teritorije Srbije žrtava velikog slučaja radne eksploatacije u Azerbejdžanu, uglavnom  bosanskih Srba, pokazala je nedostatke i nepostojanje koordinacije u sistemu upućivanja. Prema podacima jedne NVO, država Srbija nije pružila nikakvu pomoć ovim žrtvama radne eksploatacije i nije ih uputila na pružaoce usluga. Policija je obavila razgovor sa 12 potencijalnih žrtava iz ovog slučaja, a istraga je u toku.

Dana 16. decembra, država je priskočila u pomoć sa 45,000 USD kako bi se sprečilo zatvaranje dva skloništa koja vode NVO. Uprkos ovoj hitnoj intervenciji, sveopšte finansiranje NVO i državne Službe je i dalje nedovoljno. Služba i dalje ima nedovoljno zaposlenih. NVO se i dalje primarno oslanjaju na međunarodna donatorska sredstva, kao i na mali fond koji je nastao prodajom doplatnih markica na temu trgovine ljudima tokom 2008. godine, iz koga su pokrivane neophodne usluge za žrtve u Srbiji. Oktobra 2009. godine, država je zatražila formalnu istragu u vezi sa slučajem žrtve trgovine ljudima i njene ćerke kojima je navodno trgovac pretio u sudnici, a zbog čega je protiv njih podignuta optužnica za klevetu i davanje lažnog iskaza.

Prevencija

Vlada Srbije je pokazala skroman uspeh u oblasti prevencije trgovine ljudima u 2009. godini. Ministarstvo unutrašnjih poslova održava anti-trafiking websajt i stranicu na Facebook-u, a štampan je i poster sa brojem MUP-ovog anti-trafiking SOS telefona. Oktobar je proglašen mesecom borbe protiv trgovine ljudima i tom prilikom je održana izložba dečjih crteža na temu trgovine ljudima, a objavljen je i kalendar sa nekim od radova. Tokom godine, nacionalni koordinator je širio informacije  regionalnom mehanizmu upućivanja žrtava koji su razvile i finansirale međunarodne organizacije.

Leskovac — Sud u Leskovcu osudio je Njegoša Đurovića (22) na 10 i po godina zatvora i Dejana Stefanovića (22) na 10 godina zbog silovanja i podvođenja maloletne Z.M. (13).
Sud je utvrdio da su oni od marta do oktobra prošle godine psihički i fizički primoravali devojčicu na polne radnje.
Optuženi su negirali da su primenjivali silu i u odbrani navodili da je devojčica “dobrovoljno pristajala” na seksualne odnose.

Zaštitnik građana ovim Upustvom preporučuje, inicira i  zahteva od svih institucija i aktera u javnom prostoru da dosledno poštuju pravila nediskriminativnog ponašanja i verbalnog izražavanja smatrajuci da je u izgradnji intitucionalnog indetiteta potrebno preduzeti ciljane napore ka prepoznavanju i suzbijanju diskriminativnih mehanizama mizoginije, ejblbodizma i homofobije, koja su u velikoj meri prisutna u našem društvu.

Uputstva sadrze za sada tri poglavlja:

I  Nediskriminativni jezik i ponašanje u odnosu na žene

II  Nediskriminativni jezik i ponašanje u pogledu LGBT osoba

III  Nediskriminativni jezik i ponašanje u pogledu osoba sa invaliditetom

http://www.ombudsman.rs/attachments/-01_upustvo%20za%20standard.doc

Advokatica Biljana Kovačević – Vučo je bila aktivistkinja za zaštitu ljudskih prava u Srbiji. U svojoj dugoj karijeri aktivistkinje mirovnih pokreta i aktivistkinje za zaštitu ljudskih prava bila je, između ostalog, osnivač Saveta za ljudska prava Centra za antiratnu akciju u Beogradu i šefica SOS linije za pravnu pomoć žrtvama političe, etničke i dikriminacije na radu (1992-95), osnivač, generalna sekretarka i šefica kancelarije za pravnu pomoć Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji (1994-1997), predsednica izvršnog odbora Centra za tranziciju ka demokratiji (1997) i osnivač i predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM (od 1997) – nekadašnji Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava. Inicijator je najvećeg broja koalicija i mreža nevladinih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava na teritoriji Srbije i u regionu. Od 1996. godine se bavila advokaturom u Beogradu, u advokatskoj kancelariji specijalizovanoj za krivično pravo i slučajeve kršenja ljudskih prava. Zastupala je žrtve kršenja ljudskih prava pred nacionalnim i međunarodnim telima (Komitet UN za ljudska prava i Evropski sud za ljudska prava).

Zarubica je uhapšen na području mesta Blace kod Kuršumlije, a za njim je bio izdat nalog za hapšenje zbog izdržavanja kazne zatvora u trajanju od četiri godine, po pravosnažnoj presudi Višeg suda u Beogradu, navodi se u saopštenju.

Prilikom hapšenja, Zarubica je “koristio falsifikovana dokumenata na ime Zoran Papović’, na osnovu kojih je boravio na podruc(ju Niša i Leskovca gde se bavio i trgovinom kulturnih dobara, pronađenih prilikom nezakonitih arheoloških iskopavanja na različitim lokacijama u Srbiji”.

“Tokom 1999. protiv njega su podnete tri krivicne prijave”, navodi MUP i precizira da je “u samo jednoj akciji protiv Zarubice, decembra 1999, policija u Resniku pronašla 46 devojaka iz Rumunije i Moldavije i 180 000 maraka”.

Navodi se i da je Zarubica, koji je javnosti poznat kao ”Balkanski kralj trgovine ljudima”, 2003. bio u bekstvu dva meseca, kada je policija za njim tragala zbog posredovanja u prostituciji” i podseća da je tada uhapšen u akciji “Sablja” u Batajnici.

Zarubicu je Viši sud u Beogradu 2004. i 2005., “zajedno sa još 11 osoba, osudio zbog krivičnih dela vezanih za trgovinu ljudima jer je učestvovao u organizovanju prostitucije i protivpravnom lišenju slobode najmanje 11 moldavskih državljanki”.

U novembru 2008. godine od Antimafijaškog suda u Bolonji osuđen je na 17 godina zatvora i novčanu kaznu od 150 000 evra zbog krivičnih dela trgovine ljudima i mafijaškog udruživanja, dodaje se u saopštenju.

rening je namenjen kreativnim i entuzijastičnim mladim volonterima od 18-25 godina iz Beograda koji žele da rade kao vršnjački edukatori/radioničari NVO ASTRA. Osim vođenja radionica u cilju prevencije trgovine ljudima, uloga radioničara je da učestvuju u osmišljavanju i unapređivanju ASTRINOG programa prevencije i edukacije, kao i saradnja i pomoć ostalim programima organizacije. Trening će biti održan u Beogradu tokom aprila 2010. godine. Učešće na treningu je besplatno.

Način prijavljivanja

Svoj CV i motivaciono pismo pošaljite na e-mail adresu astrabg@sezampro.rs sa naznakom „za vršnjačke edukatore“. Za dodatne informacije pozovite 011-3347-817.

2. Obuka za rad na SOS telefonu

Pozivamo vas da se prijavite na instruktažu za rad na programu SOS telefon i direktna pomoć žrtvama NVO ASTRA. Instruktaža će se održati u Beogradu tokom aprila 2010. godine i učešće je besplatno.

Način prijavljivanja

Svoj CV i motivaciono pismo pošaljite na e-mail adresu astrasos@sezampro.rs. Za dodatne informacije pozovite 011-3347-817.

Rok za prijavljivanje

20. mart 2010. godine

Način prijavljivanja

Svoj CV i motivaciono pismo pošaljite na e-mail adresu astrasos@sezampro.rs. Za dodatne informacije pozovite 011-3347-817.

Rok za prijavljivanje

20. mart 2010. godine

Ovom presudom je preinačena prvostepena presuda Okružnog suda u Beogradu u pogledu kvalifikacije dela i u pogledu visine kazne za prvooptuženog Tahirija. Njemu je kazna povećana sa pet na šest godina zatvora, dok su ostalim okrivljenima kazne ostale iste, u rasponu od 11 meseci do dve godine.

Ovom presduom su okrivljeni pravosnžno osuđeni za delo trgovine ljudima iz člana 388 stav 1 Krivičnog zakonika Srbije.

Ove godine su napravljeni značajni pomaci u oblastima na koje je ASTRA godinama ukazivala: usvojen je Nacionalni plan akcije za borbu protiv trgovine ljudima, ratifikovana je Konvencija Saveta Evrope koja je od svih međunarodnih dokumenata u ovoj oblasti najviše fokusiran na zaštitu žrtava, izmenama i dopunama Krivičnog zakonika povećane su kazne za trgovinu ljudima, povećana je minimalna kazna za trgovnu decom, a uvedena je i krivična odgovornost korisnika usluga; konačno, donet je i Zakon o oduzmianju imovine stečene krivičnim delom, a trgovina ljudima je jedno od krivičnih dela na koje se ovaj zakon može primeniti.

Mnoge aktivnosti koje su ove godine preduzete su direktna posledica ispunjavanja uslova za liberalizaciju viznog režima sa EU. Nadamo se da trgovina ljudima neće biti izbrisana sa političke agende danas kada je vizni režim konačno liberalizovan.

Međutim, stvaranje i poboljšanje regulatornog okvira nije jedini uslov i segment uspešne borbe protiv trgovine ljudima, a posebno nije garant kvaliteta pomoći koja se žrtvama trgovine ljudima u našoj zemlji pruža. Nakon izlaska iz lanca trgovine ljudima, žrtve se susreću sa mnogobrojnim problemima u pokušaju da ponovo izgrade svoj život. Mnogi od tihg problema su posledica sporosti, nekompetentnosti, nezainteresovanosti ili nekog drugog oblika nefunkcionisanja državnih institucija i službi koje su dužne da pružaju pomoć. Osim što dovodi do sekundarne viktimizacije, ovo predstavlja i kršenje osnovnih ljudskih prava žrtava, što smatramo apsolutno neprihvatljivim u XXI veku, a posebno u kontekstu zalaganja, mada često deklarativnog, za evropske civilizacijske vrednosti.

Međunarodni dan ukidanja ropstva, 2. decembar, obeležava se od 1985. godine u znak sećanja na donošenje konvencije Ujedinjenih nacija za suzbijanje trgovine ljudima i eksploatacije prostitucije drugih 1949. godine.

Prvi potpredsednik-zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić potpisao je danas Sporazum o saradnji između ministarstava unutrašnjih poslova, finansija, rada i socijalne politike, prosvete i pravde u oblasti borbe protiv trgovine ljudima.

Dačić je tom prilikom potpisao i Sporazum o obrazovanju Saveta za suprotstavljanje ilegalnim migracijama između ministarstava unutrašnjih poslova, spoljnih poslova, finansija, rada i socijalne politike, odbrane, pravde, ekonomije i regionalnog razvoja i Komesarijata za izbeglice.

Sporazume su potpisali i ministar odbrane Dragan Šutanovac, finansija Diana Dragutinović, prosvete Žarko Obradović, pravde Snežana Malović, rada i socijalne politike Rasim Ljajić i zdravlja Tomica Milosavljević, predstavnici ministarstava spoljnih poslova i ekonomije i regionalnog razvoja, kao i Komesarijata za izbeglice.

Dačić je istakao da se potpisivanjem Sporazuma u oblasti borbe protiv trgovine ljudima želi obezbediti koordinirana politika u suprotstavljanju tom obliku kriminala, a naročito u oblasti prevencije, edukacije i zaštite žrtava.

Prema njegovim rečima, Srbija želi da na pravovremeni i sveobuhvatni način odgovori na problem trgovine ljudima kroz pravni i socijalni pristup problemu.

On je istakao da je tim dokumentom predviđena harmonizacija rada i koordinacija aktivnosti državnih organa u oblasti zaštite žrtava trgovine ljudima u cilju obezbeđivanja održivosti programa zaštite i reintegracije žrtava, posebno obezbeđivanjem smeštaja za žrtve.

Dačić je istakao da je to posebno značajno jer se u Srbiji u poslednjih nekoliko godina sve više prepoznaju domaći državljani – žrtve trgovine ljudima, među kojima je polovina mlađih od 18 godina.

Prvi potpredsednik je podsetio na to da je Vlada Srbije 26. marta usvojila Strategiju suprotstavljanja ilegalnim migracijama koja je zasnovana na Nacionalnom programu za integraciju u EU, usvojenoj Strategiji integrisanog upravljanja granicom i reformskim procesima u zemlji.

On je rekao da su prioritetni zadaci te strategije ispunjavanje kriterijuma za liberalizaciju viznog režima za građane Srbije, ubrzavanje procesa stabilizacije i pridruživanja, jačanje bezbednosnog kapaciteta i potencijala Srbije i sprovođenje koncepta integrisanog upravljanja granicom.

Dačić je istakao da je metodologija suprotstavljanja ilegalnim migracijama iz strategije zasnovana na pozitivnom zakonodavstvu Srbije, najboljoj policijskoj praksi Srbije i EU, kao i na šengenskom katalogu mera, kojim su obuhvaćene četiri faze suprotstavljanja ilegalnim migracijama.

Prema njegovim rečima, tu spadaju aktivnosti u trećim zemljama, zemljama porekla i tranzita, bilateralna i međugranična saradnja, mere provere i nadzora na spoljnim granicama, kao i ostale mere u borbi protiv ilegalnih migracija.

Ministar pravde Snežana Malović podsetila je na to da su izmenama Krivičnog zakonika pooštrene kazne za trgovinu ljudima, i dodala da je za osnovni oblik trgovine ljudima zaprećena minimalna zatvorska kazna od tri godine.

Malović je ukazala na to da je u borbi protiv trgovine ljudima neophodno što pre primeniti zakon o oduzimanju imovine stečene izvršenjem krivičnih dela, i naglasila da je Vlada Srbije odlučna da se suprotstavi svim vidovima kriminala, uključujući i trgovinu ljudima.

Ona je podsetila na to da su prilikom formiranja Vlade Srbije zacrtana dva cilja – borba protiv kriminala i korupcije i evropske integracije, i dodala da se potpisivanjem ovih sporazuma postižu oba cilja.

Borba protiv trgovine ljudima jedna je od najvažnijih tema na putu evropskih integracija, a Srbija od početka puta ka EU mora da sankcioniše takve stvari jer će nakon liberalizacije viznog režima biti više problema kada su u pitanju ilegalne migracije, rekla je Malović.

Prema njenim rečima, u toj borbi neophodna je dobra koordinacija državnih organa, regionalna saradnja, kao i saradnja sa medijima i prosvetnim ustanovama.

Malović je podsetila na to da je Srbija ratifikovala konvenciju Saveta Evrope protiv trgovine ljudima, koja je najsavremeniji pravni akt za borbu protiv te nelegalne aktivnosti.

Ona je dodala i da su srpski stručnjaci pozvani da ispred Ujedinjenih nacija učestvuju u izgradnji zakona koji treba da predstavlja pravni okvir za sva nacionalna zakonodavstva, a koji govori o trgovini ljudima.

Dačić je ocenio da preporuka Evropskog parlamenta o ukidanju viza za građane Srbije predstavlja praktičnu korist za naše građane, i dodao da je to prvi korak ka članstvu naše zemlje u EU.

On je istakao da je Evropski parlament usvojio preporuku, i naveo da će
konačnu odluku o tome doneti Savet ministara unutrašnjih poslova i pravde zemalja članica EU na sednici koja će biti održana krajem ovog meseca.

Prema njegovim rečima, ovo je samo prvi korak u evropskim integracijama, a krajnji cilj je članstvo Srbije u Uniji.