Šta je trgovina ljudima?

Trgovina ljudima je globalni fenomen koji pogađa sve zemlje – zemlje u političkoj i ekonomskoj tranziciji, nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju, zemlje u ratu i postkonfliktne zemlje, koje se pojavljuju kao zemlje porekla i tranzita žrtava, kao i ekonomski razvijenije zemlje koje se pojavljuju kao zemlje destinacije.*

 

 

Trgovina ljudima podrazumeva prodaju i kupovinu, tj. držanje neke osobe u cilju njene eksploatacije, kao i sve druge radnje koje mogu biti deo tog procesa (npr. prevoz, skrivanje, čuvanje i sl.). Do eksploatacije uvek dolazi i eksploatacija se uvek održava upotrebom sile, pretnje, prevarom, zloupotrebom ovlašćenja i/ili zloupotrebom teškog položaja, otmicom ili na neki drugi način. Kada se radi o trgovini decom, nije važno koje sredstvo je upotrebljeno, tj. govorimo o trgovini ljudima iako nije bilo elemenata pretnje, prinude, zloupotrebe položaja i slično. Takođe, pristanak žrtve na eksploataciju ne menja činjenicu da se radi o trgovini ljudima i da je to krivično delo.

 

Cilj trgovine ljudima je ostvarivanje zarade (ili neke druge koristi) kroz eksploataciju, bilo da se radi o seksualnoj eksploataciji, prinudnom radu, prinudnom prosjačenju, prinudi na vršenje krivičnih dela, ilegalnom usvojenju, prinudnim brakovima, trgovini organima ili nekom drugom obliku. Jedan od uobičajenih stereotipa je da trgovci ljudima svoje žrtve izlažu isključivo seksualnoj eksploataciji, te da su samo žene i devojčice ugrožene, a zanemaruju se drugi oblici eksploatacije, kao što je radna eksploatacija, čije su žrtve najčešće muškarci.

U čemu je razlika između trgovine ljudima i krijumčarenja migranata?

Kod krijumčarenja migranata, cilj krijumčara je da zaradu ostvare tako što će jedno lice ilegalno prebaciti preko jedne ili više međunarodnih granica uz pristanak osobe koja se krijumčari. Trgovci ljudima zarađuju kroz eksploataciju žrtava tokom dužeg vremenskog perioda. Dok krijumčarenje uvek podrazumeva prelazak državne granice, trgovina ljudima može biti i internog/lokalnog karaktera, kada se čitav proces odvija na teritoriji jedne države. Ne postoji pristanak žrtve trgovine ljudima na eksploataciju, već se njena poslušnost i učešće u eksploataciji osiguravaju putem pretnji, prinude, prevare i sl. Za razliku od krijumčarenih osoba, koje mogu da idu gde žele kada stignu na destinaciju, tj. ne ostaju vezane za krijumčara, žrtva trgovine ljudima nema stvarnu slobodu kretanja.

 

Ipak, treba imati u vidu da su iregularni migranti u povećanom riziku od trgovine ljudima i tokom ilegalnog transfera, jer su u potpunosti zavisni od svog krijumčara, i kad stignu na željenu destinaciju, jer su zbog svog ilegalnog statusa prinuđeni da svoju egzistenciju obezbeđuju na crnom tržištu rada i nemaju nikakvu zaštitu.

 

U Krivičnom zakoniku Republike Srbije, nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi nalazi se među krivičnim delima protiv javnog reda i mira, dok je trgovina ljudima sankcionisana u grupi krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom.

Ko su žrtve trgovine ljudima?

Iako se neke grupe češće pojavljuju kao žrtve nego druge, činjenica je da žrtva trgovine ljudima može da bude svako – i muškarci i žene, i dečaci i devojčice, nezavisno od svog porekla, godina, nacionalne pripadnosti, obrazovanja, socijalnog statusa ili neke druge osobine.

 

Prema ASTRINOM iskustvu stečenom tokom više od deset godina rada sa žrtvama trgovine ljudima, ne postoji profil žrtve, tj. karakteristike po kojima se žrtve trgovine ljudima nedvosmisleno izdvajaju, iako se češće radi o osobama iz marginalizovanog i depriviranog socio-ekonomskog okruženja, to ne znači da drugi ne mogu biti žrtve. Postoje i predrasude da je trgovina decom prisutnija, i prema nekim neprihvatljivim tumačenjima čak tradicionalna, u romskoj zajednici, ali ASTRINI podaci tu predrasudu pobijaju. Ono što se često pojavljuje kao zajednička karakteristika žrtava trgovine ljudima je prethodno iskustvo nasilja (nasilja u porodici, partnerskog nasilja i sl.). Kod osoba za koje nam je ovaj podatak poznat, njih čak 75,48% bilo je ranije, pre iskustva trgovine ljudima, izloženo nekom obliku nasilja (najčešće porodičnom).

Da li žrtvetrgovine ljudima uvek dolaze iz siromašnih porodica i zajednica?

Ne. U praksi, žrtve trgovine ljudima su osobe najrazličitijeg porekla i socijalnog statusa. Siromaštvo je samo jedan od faktora koji doprinosi vulnerabilnosti i koji doprinosi uzrocima trgovine ljudima.

Da li su žrtve trgovine ljudima uvek stranci i strankinje?

Trgovina ljudima može da bude međunarodna/prekogranična i interna/lokalna. Zato žrtve nisu uvek stranci ili ilegalni migranti. Trgovina ljudima može da se odigrava unutar granica jedne zemlje, a ljudi mogu biti i vrbovani i eksploatisani u sopstvenoj zemlji. Državljani Srbije poslednjih godina čine većinu žrtava trgovine ljudima koje su identifikovane u našoj zemlji.

Ko su trgovci ljudima?

I trgovac ljudima može biti svako – najrazličitiji muškarci i žene imaju svoju ulogu u lancu trgovine ljudima, od vrbovanja do eksploatacije, a vrlo često su to osobe od poverenja, srodnici, čak i članovi uže porodice, kao i ljudi koje žrtva poznaje duži vremenski period; s druge strane, eksploataciju može vršiti i nepoznata osoba koju je žrtva upoznala tražeći posao, mogućnost za školovanje u drugoj zemlji ili drugom gradu, brak i sl. Trgovina ljudima često funkcioniše kao „porodični posao“ u kome svaki član porodice ima svoju ulogu.

Koji su najčešći oblici trgovine ljudima?

Iako se žene najčešće prodaju i kupuju u cilju seksualne eksploatacije i prinudne prostitucije, žrtve trgovine ljudima mogu biti i muškarci. Muškarci su obično izloženi radnoj eksploataciji, ali mogu biti žrtve i drugih oblika eksploatacije. Deca su najosetljivija grupa žrtava trgovine ljudima. Ona se iskorišćavaju za prinudnu prošnju, seksualnu eksploataciju, prinudni rad, rad u kući, prinudnu prostituciju ili prinudnu vojnu službu (npr. deca vojnici). Broj dece koja koja postaju žrtve trgovine ljudima je u porastu.

Postoji nekoliko oblika trgovine ljudima:

-          Seksualna eksploatacija i prinudna prostitucija

-          Prinudni rad

-          Prinudno prosjačenje

-          Prinuda na vršenje krivičnih dela

-          Trgovina organima (prinudno uzimanje organa radi njihove prodaje)

-          Prinudni rad u kući

-          Prinudni brakovi

Kako ljudi postaju žrtve trgovine ljudima?

Žrtvu često u lanac trgovine ljudima uvlači osoba koju ona poznaje i u koju ima poverenja: drugarica, rođak, kum, komšija, tetka, dečko, muž i sl. Trgovac ljudima (osoba koja regrutuje, posrednik, poslodavac, korumpirani službenik, prevoznik, onaj koji vrši eksploataciju i organizuje pružanje usluga) zloupotrebljava poverenje žrtava i njihovu želju za boljim životom. Načini vrbovanja se razlikuju, kreativni su i promenljivi, ali ono što je svima zajedničko je obećanje dobrog posla, boljeg života i ispunjenja snova. Često ljudi ulaze u lanac trgovine ljudima dok traže posao, ponude za čuvanje dece i učenje jezika u inostranstvu ili za bavljenje manekenstvom, turističke aranžmane ili ponude za nastavak školovanja. Za vrbovanje se sve češće koristi i internet.

Često se veruje da devojke postaju žrtve trgovine ljudima zato što su naivne, ali stvarnost nam pokazuje da one prihvataju ponude koje na kraju dovode do trgovine ljudima zato što ne vide drugi način da reše svoje egzistencijalne probleme, ostvare bolji život, bez nasilja, život u miru i stabilnosti. Ponude koje daju trgovci najčešće nisu nerealne – tek su nešto bolje u odnosu na uslove rada u mestu gde žrtva živi. Trgovci ljudima zloupotrebljavaju želju žrtve da živi bolje, a često, simulirajući ljubavnu vezu, i njenu želju da bude voljena.

Najčešći načini vrbovanja su:

-          Lažne poslovne i druge ponude od osoba koje žrtva poznaje ili u koje ima poverenje.

-          Lažno zabavljanje („lover boy“) – mladić koji se pretvara da je u ljubavnoj vezi sa devojkom i u nekom trenutku, kada stekne njeno poverenje, poziva je da pođe sa njim u drugu zemlju/grad gde će okušati sreću i započeti novi, srećniji život.

-          Obmanjujući oglasi za posao u različitim medijima (novine, internet, socijalne mreže). Poslovi koji se nude su bolje (ali ne nerealno) plaćeni i pružaju bolje uslove rada nego u zemlji u kojoj potencijalna žrtva živi.

-          Prodaja od strane porodice – nekad zbog siromaštva, nekad zbog nekih drugih problema, ali nekada i zbog toga što roditelji veruju da će njihovo dete imati bolji život na nekom drugom mestu, ne sanjajući da će ono postati rob.

-          Otmica je moguć, ali ne previše čest način regrutovanja za trgovinu ljudima.

Kako trgovci kontrolišu svoje žrtve?

Eksploatacija žrtava podrazumeva različite načine na koji se žrtve koriste radi postizanja krajnjeg cilja trgovine ljudima, a to je ostvarivanje zarade za trgovca ljudima.

U zavisnosti od toga da li se radi o seksualnoj eksploataciji, prinudnom radu, prosjačenju, radu u kući ili nekom drugom obliku trgovine ljudima, žrtve se susreću sa različitim oblicima nasilja i mučenja u cilju osiguravanja potpune kontrole nad njom i njene poslušnosti.

Još dok su na putu ili čim stignu na odredište, trgovci ljudima žrtvama oduzimaju dokumenta – navodno da bi ih čuvali, da bi „sredili“ radnu dozvolu i slično. Tako žrtva gubi svoj pravni identitet. Za mnoge žrtve to je prvi put da odlaze iz svoje zemlje; one ne znaju jezik, ne znaju gde su, ne znaju šta mogu da urade i koja prava imaju. Ponekad se plaše institucija, pre svega policije i ne žele da od njih zatraže pomoć. Uz to, trgovci ljudima nalaze način da ih uvere da ne treba da traže pomoć od policije zato što su policajci korumpirani i svi rade zajedno.

Žrtva trgovine ljudima je primorana da radi po ceo dan bez odmora, oduzima joj se cela ili najveći deo zarade, nema pravo da se žali na uslove rada, u zavisnosti od vrste eksploatacije ima radnu normu koju mora da dostigne, inače ne dobija hranu ili biva na drugi način kažnjena.

Neki od načina na koje trgovci ljudima kontrolišu svoje žrtve i sprečavaju njihovo bekstvo:

Zatočeništvo/izolacija:

Trgovci ljudima često drže žrtve u zatočeništvu i izolaciji, zaključane u stanovima/kućama/podrumima i pod stalnim nadzorom. Svaki njihov izlazak se pažljivo prati i ne dozvoljava im se da stupaju u kontakt sa nepoznatim ljudima bez prisustva osobe koja ih kontroliše). Pošto su izolovane postaju zavisne od trgovca ljudima. Često ih prebacuju sa jednog mesta na drugo kako bi izgubile orijentaciju gde se nalaze. Međutim, čak i kada žrtva nije fizički zatvorena i izolovana i kada može slobodno da se kreće, ukoliko ona ne može stvarno da odlučuje o svom životu, ni njena sloboda nije stvarna, tj. to ne utiče na postojanje trgovine ljudima.

Pretnja nasiljem

Trgovci ljudima koriste različite pretnje nasiljem kako bi zastrašili svoje žrtve. Tu je pre svega fizičko nasilje, prebijanje, silovanje itd. Trgovci ljudima takođe svoje pretnje usmeravaju i na članove porodice i žrtvi bliske osobe, njenu decu, braću, sestre, prijatelje i slično. Žrtve često dolaze iz društava koja ne bi imala razumevanja za činjenicu da su one žrtve trgovine ljudima, a ne prostitutke. Plaše se da će biti žigosane ukoliko se sazna čime su morale da se bave, ili se jednostavno plaše za bezbednost svojih najbližih.

Dužničko ropstvo

Kod dužničkog ropstva, trgovac ljudima žrtvi saopšti da je on platio njen dolazak na odredište i da ona može da ode gde želi čim mu vrati taj novac baveći se prostitucijom. Na inicijalni „dug“ se svakodnevno dodaje kamata i navodni svakodnevni troškovi za hranu, stan, odeću i slično. Na kraju taj iznos, koji svakodnevno raste, postane tako veliki da je gotovo nemoguće da će žrtva ikada moći da ga otplati.

Ako trgovac žrtvi daje deo novca, da li možemo govoriti o trgovini ljudima?

Količina novca koju žrtva eventualno dobija od trgovca ljudima za svoj prinudni rad nije od značaja kada se određena situacija identifikuje kao trgovina ljudima, sve dok su prisutni ostali elementi koji ukazuju na eksploataciju. To je veoma važno imati u vidu, posebno zato što je tokom  poslednjih godina primećeno da eksploatacija žrtava trgovine ljudima u Srbiji podrazumeva manje nasilja nego ranije i bolje uslove „rada“, kako bi trgovci, u slučaju da budu otkriveni, lakše mogli da dokazuju da je žrtva sa njima bila „dobrovoljno“.

Da li je u svim slučajevima trgovine ljudima prisutno fizičko nasilje?

Nije svaka žrtva izložena fizičkom nasilju tokom eksploatacije u lancu trgovine ljudima. Trgovci često kontrolišu žrtvu samo korišćenjem psihološkog nasilja, tj. putem pretnji nasiljem, manipulacijom i lažima. Mnogi trgovci kombinuju direktno nasilje i mentalno zlostavljanje. Odsustvo direktnog fizičkog nasilja se često koristi kao argument da se ne radi o trgovini ljudima i da je žrtva bila u dobrovoljnom „aranžmanu“ sa trgovcem.

Zašto žrtve trgovine ljudima ne pobegnu i ne zatraže pomoć?

Same žrtve često nisu svesne da su žrtve, smatraju da su same krive za sve što im se dogodilo, osećaju veliki stid zbog posla kojim moraju da se bave i ne znaju da mogu da potraže pomoć.

 

Često u stranoj zemlji, sa ilegalnim boravišnim statusom i bez ličnih dokumenata, bez znanja jezika i bez društvenih i porodičnih mreža koje bi im pomogle, žrtve ne vide drugu mogućnost nego da veruju trgovcu koji ih je uverio da im pomoći nema, da je policija korumpirana i da ne pokušavaju da beže.

Uobičajene predrasude u vezi sa trgovinom ljudima

 „Ako neko prihvati neku poslovnu ponudu ili svesno kreće da se bavi prostitucijom, onda ne možemo govoriti o trgovini ljudima“ Žrtva ne može pristati na trgovinu ljudima, zato što pristanak ne može da se bazira na prevari ili prinudi ili gubitku kontrole nad sopstvenim životom ili gubitku ličnog dostojanstva. Za postojanje trgovine ljudima kao krivičnog dela, pristanak žrtve nema nikakav značaj.

„Trgovina ljudima i prostitucija je jedno te isto“

Žrtva trgovine ljudima koja završi u prinudnoj prostituciji nema pravo izbora ili odlučivanja o bilo kom aspektu svog života, dok prostitucija može biti svestan izbor žene. Osim toga, trgovina ljudima nije samo prinudna prostitucija ili seksualna eksploatacija, već uključuje i prinudni rad, prinudnu prošnju ili prinudno uzimanje organa. Žrtve mogu biti ne samo žene, već i deca i muškarci.

„Samo strankinje su žrtve trgovine ljudima“

Trgovina ljudima se ne smatra problemom ako je poznato da u lokalnim barovima rade „samo neke strankinje“. Trgovina ženama, međutim, dešava se i devojkama u njihovim zemljama, kada one bivaju prodate iz jednog grada u drugi. Ono što se u poslednje vreme pokazalo kao novi trend je i porast broja žrtava trgovine ljudima koje su državljanke/i Srbije.

 „Žrtve trgovine ljudima uvek potiču iz siromašnih porodica“

Ne postoji profil žrtve trgovine ljudima. One mogu biti bilo kog pola, godina ili porekla. One mogu biti i bogate i siromašne. Iako su mladi ljudi bez mogućnost pod najvećim rizikom od ulaska u lanac trgovine ljudima, siromaštvo je samo jedan element koji omogućava postojanje trgovine ljudima.

 

„Kad bih ja upala u lanac trgovine ljudima, pokušavala bih da pobegnem sve dok mi to ne pođe za rukom“

Žrtve trgovine ljudima žive pod stalnom kontrolom i pretnjom nasiljem. Osim toga, trgovci ljudima ih ucenjuju i prete im da će ako pokušaju da pobegnu povrediti njihovu decu, braću i sestre, roditelje..Ako ipak probaju da pobegnu i u tome ne uspeju, trgovci će ih prebiti, nekad i na smrt, kako bi sprečili ostale devojke da pokušaju isto. Uz sve ostalo, to je najubedljiviji razlog da ne pokušavaju bekstvo.

 

„Ljudi će potražiti pomoć kad ih identifikuju ili kad oni sami shvate da su postali žrtve trgovine ljudima“

Žrtve trgovine ljudima nisu uvek svesne da su žrtve. Osim toga, ako i shvate, zbog nepoverenja i osećaja krivice neće hteti da svoju priču podele sa drugima. Ili, kako kaže jedna žrtva „Nisam znala kome da verujem, pa sam završila kao rob. Sada mi kažu, da bih bila slobodna i dobila pomoć treba da verujem svima vama, potpunim strancima”. Ono što znate je uvek manje strašno od onoga što ne znate.

 

„Trgovina ljudima obavezno podrazumeva prelazak državne granice“

Interna trgovina ljudima, gde se čitav proces od vrbovanja do eksploatacije odvija na teritoriji jedne države, je sve prisutnija u svetu.

 

„Svaka navodna žrtva trgovine ljudima je znala u šta se upušta i šta određena „poslovna“ ponuda zapravo znači i zato se ne može smatrati žrtvom“

Čak iako neka osoba prihvati da (ilegalno) emigrira u drugu zemlju ili da se radi u seks industriji, to ne znači da je pristala na eksploataciju i ropske uslove rada i da ne može postati žrtva trgovine ljudima.  Ako je došlo do prevare, prinude, zloupotrebe položaja i sl., navodni pristanak žrtve na eksploataciju je irelevantan. Prevara može da se odnosi i na vrstu posla, ali i na uslove rada.

 

„Trgovine ljudima nema ako su žrtva i trgovac u vezi ili braku“

Partner ili supružnik se često mogu naći u ulozi eksploatatora, a „lažno zabavljanje“ dobro je razvijen način vrbovanja. Nekada se lažni brakovi koriste kao sredstvo za kontrolu žrtava ili kao način za obezbeđivanje dozvole boravka. Osim toga, treba imati u vidu da je veća verovatnoća da će žrtvu vrbovati osobe koje ona zna, nego potpuni stranci.

 

Legalni migranti ne mogu biti žrtve trgovine ljudima“

Žrtve trgovine ljudima u zemlju destinacije ponekad ulaze ilegalno i sa lažnim papirima, ali vrlo često one dolaze legalno, sa važećim pasošem  i tu borave na osnovu važeće turističke vize, radne dozvole i sl. Postoje različiti načini na koje trgovci regulišu boravak i pravni status žrtava trgovine ljudima koje eksploatišu kako bi smanjili rizik da ih otkriju imigracioni organi i deportuju ih u zemlju porekla. U mnogim slučajevima, žrtve u zemlju ulaze legalno, ali im se po dolasku oduzimaju dokumenta.

 

Žrtve trgovine ljudima su samo žene i deca

Žene i deca jesu najčešće, ali ne i isključive žrtve trgovine ljudima. Poslednjih godina se u našoj zemlji beleži sve veći broj muškaraca – žrtava trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije koji prolaze kroz istu torturu i zastrašivanje kao i seksualno eksploatisane žene i devojke.

 

„Žrtve trgovine ljudima u svakom trenutku mogu da se vrate kući i da prestanu da rade ono što rade“

Žrtve retko uspeju da samostalno pobegnu iz lanca trgovine ljudima. Trgovci njihovu poslušnost i ostanak obezbeđuju kroz upotrebu nasilja ili pretnju nasiljem, ne samo prema žrtvi već i prema njenoj porodici. Osim toga, žrtve su često u nepoznatoj zemlji, bez legalnih dokumenata, u strahu od imigracionih vlasti i dodatno zastrašene da će odgovarati zbog krivičnih dela koja su izvršili pod prinudom.

 

Sve žrtve trgovine ljudima su u lanac eksploatacije ušle nasilnim putem i protiv svoje volje

Kod trgovine ljudima u našem regionu otmice su veoma retke.  Većina žrtava je zapravo prevarena ili namamljena da da dobrovoljni pristanak  lažnim obećanjima o boljem životu ili boljim mogućnostima zaposlenja u zemlji destinacije.

 

Osoba ne može biti žrtva trgovine ljudima ako nije seksualno eksploatisana

Seksualna eksploatacija je samo jedan oblik trgovine ljudima. Veliki broj ljudi su žrtve prinudnog rada, prisilnog prosjačenja, prinude na vršenje krivičnih dela, itd. gde nema seksualnog nasilja ili se seksualno nasilje koristi kao način kažnjavanja, a ne kao profitna aktivnost.

 

Žrtve trgovine ljudima su izložene fizičkom nasilju, nemaju nikakvu slobodu kretanja, nemaju lična dokumenta i nisu plaćene za svoj rad

U velikom broju slučajeva žrtve trgovine ljudima su izložene teškom nasilju i fizičkim ograničenjima slobode kretanja. Međutim,  vrlo često se njihova poslušnost osigurava putem pretnji, psiholoških manipulacija i na druge nenasilne načine, zbog čega one na prvi pogled izgledaju slobodno da donose odluke o svom životu. Trgovci žrtvama često daju mali deo zarade, kako bi ih još više vezali za sebe.

 

Ako žrtva trgovine ljudima odbije pomoć, onda se ne radi o žrtvi trgovine ljudima

Postoji mnogo razloga zbog kojih neka osoba ne želi da prihvati pomoć i da sebe vidi kao žrtvu eksploatacije, što često može da znači i odbijanje učešća u sudskom postupku. Međutim, takav stav žrtve ne sme da utiče na njen status i njen pristup pomoći

 



All rights reserved © ASTRA